Губљење лиценце лек за грешке

Недавна смрт трогодишње Ање Граховац после обављене операције катаракте у приватној клиници "Перфекта", трагично окончан живот студенткиње Јелице Радовић после операције чукљева у болници "Децедра", као и малог Стефана Гавриловића, који је преминуо после операције крајника само су неки од случајева који говоре да је нешто труло у здравственом систему Србије и да је неопходно направити много крупних корака да би се ситуација у овој области побољшала. Стручњаци тврде да би све било колико-толико боље када би у нашој земљи функционисала лекарска комора која би посредовала у споровима између болесника и лекара, која би организовала судове части за утврђивање повреде професионалне одговорности, али и која би у случају доказане лекарске грешке докторима одузимала лиценце за рад.

Са професором др Војканом Станићем, председником Српског лекарског друштва и угледним лекаром Војномедицинске академије, разговарамо о ситуацији у здравству и о томе шта треба предузети да би пацијенти били задовољнији здравственом заштитом, а Хипократови следбеници позивом за који су се годинама школовали.

Већ дуже време се одуговлачи са формирањем лекарске коморе. Када ће она заживети и када ће почети издавање лиценци за рад лекарима?

Комора ће имати много улога. Ту је најпре лиценцирање здравствених радника. Сваки лекар ће морати да добије такозвану "нулту лиценцу" на основу положеног државног испита, а имаће обавезу да је обнови у периоду од седам година. Када му лиценца буде истекла, мораће да поднесе извештај да ли је сакупио довољан број поена да би могао да је обнови. Сакупљање бодова ће се обављати на основу континуиране медицинске едукације и добијених сертификата, а то значи да лекар неће моћи да се понаша тако да шест година ништа не ради, а да онда седме године оде на два-три конгреса, уради неколико радова и добије лиценцу. То се неће толерисати, већ ће доктори морати да се усавршавају сваке године, а свака манифестација ће "носити" одређен број поена. Али, тачни критеријуми за добијање лиценце се још не знају. Њено обнављање зависиће и од повреде професионалне дужности и проблема везаних за етичност у здравству. Лиценце ће бити одузимане на неколико месеци, а можда и доживотно, уколико се код неког лекара утврди кривична одговорност. Са формирањем коморе се, између осталог, касни и због разилажења у ставовима представника државног и приватног сектора. Време се "потрошило" и у формирању пет регионалних одбора и у организовању избора чланова, али се искрено надам да ће до краја године комора коначно бити формирана.

Зашто једино у нашој земљи не постоји статистика о броју лекарских грешака и може ли Етички комитет да разматра и случајеве старе више година?

Лекари су дужни да свој посао обављају на најбољи начин са жељом да помогну пацијенту. Али, ипак, лекарске грешке се догађају. Важно је да постоје одређени механизми попут превенције, контроле и спречавања таквих грешака. Тада се оне своде на најмању могућу меру. Механизме контроле тренутно има само Министарство здравља, а треба да их има и СЛД. Треба нам дати право да будемо нека врста интерне контроле, јер у свим здравственим установама има наших чланова, који би радили по етичком кодексу. Наш Етички комитет има улогу да процени степен лекарске грешке. Али, одлуке које он доноси нису обавезујуће ни за кога, што није у реду. Евиденције о броју лекарских грешака немамо, јер се не јављају сви оштећени пацијенти нама због тога што не верују у систем. И Етички комитет и комора мораће да воде записнике о томе и да извештавају надлежне о томе. Они који сматрају да је дошло до стручне грешке могу да се обрате СЛД-у, да поднесу захтев да се проучи њихов случај, а на седницама, које се одржавају сваког месеца, биће донете одлуке. Можда су неки случајеви застарели када је реч о судству, али код нас нису. Породица има право да сазна шта се догодило са њиховим ближњим и после много година.

Ви тврдите да ћете се залагати да се ситуација у овој области побољша. Мислите ли да би томе допринело уколико би се лекарима у државној служби забранило да раде у приватним ординацијама?

Сукоб интереса је када у некој болници постоји добар апарат и кад лекар шаље пацијента у своју приватну ординацију, иако може у својој кући брзо да обави преглед. У потпуности разумем приватне лекаре и мислим да су на неки начин дискриминисани. Они су уложили новац у ординацију и желе да имају добре консултанте, а самим тим ће и пацијенти који дођу бити квалитетно лечени. Добро је имати велики број приватних здравствених установа, јер се државне на тај начин растерећују. Проблем је када у државним болницама има гужви, када пацијенти седе у трулим и влажним чекаоницама и када им лекари "с друге стране етике" заказују ултразвучни преглед за три месеца, или операцију за четири месеца или годину и по дана. То су проблеми, а не то колико неки лекар има "тезги". Због тога ме чуди што је закон предвидео да лекар који ради у државној служби може допунски да ради само три сата дневно, односно само у једној ординацији. Није у реду да се када умре пацијент у државној болници то покрије ауторитетом, а када се у приватној то догоди, поведе се нека врста хајке. Залажем се за добру законску регулативу, односно да приватници буду изједначени са државним сектором и да трошкове могу да рефундирају преко Републичког завода за здравствено осигурање. Рецимо, пацијент оде у приватну ординацију на преглед и не плаћа ништа, већ ординација тај новац добија од РЗЗО-а. То је решење.

Колико се лекари придржавају етике и Хипократове заклетве у случају када им фармацеутске куће плаћају да прописују њихове лекове?

Признајем да сам и ја помало киван на фармацеутске куће. Њихови представници углавном разговарају са директорима здравствених установа и како се договоре, ти се лекови узимају. Свака фармацеутска кућа има лидерски тим који обавља промоцију лекова и одређени лекари прописују те медикаменте и редовно иду на конгресе који им они уплаћују. Покушао сам да разговарам са четири фармацеутске куће и да им објасним да би било много боље уколико би они потписали неку врсту споразума о сарадњи са СЛД, да нама препусте организацију стручних скупова и да иза свега тога стоји струка која ће да каже да ли је то добро. Познато је да Агенција за лекове издаје атесте о томе да ли је неки медикамент добар. Сматрам да лекарима СЛД треба да се омогући да иза сваког лека који има атест могу да ставе потпис да ли је тај лек добар и да ли може да се прописује.

Добро је познато да поједини хирурзи неће да уђу у операциону салу уколико им пацијент не плати одређену суму новца, а гинеколози пристају да присуствују порођају пацијенткиње само уколико добију коверту са минимум 500 евра. Имате ли рецепт на који се начин може стати на пут корупцији?

Корупција у здравству постоји, треба се тога стидети и не избегавати да се то јавно каже. Али, она је само део корупције која постоји у држави. Ако се тачно зна ко прима новац за операцију или порођаје, директор установе је дужан да спроведе интерну контролу и казни те лекаре. Сваки почетак је тежак, али мислим да је дошло неко ново време и да се ствари могу лако открити. Можда ће и даље "Мика" да јави "Пери" да га извуче уколико га неко пријави, али ће тога бити све мање. Незадовољни смо односом државе према нама, јер она мора да стане иза СЛД-а. Не постоји интегрисани здравствени систем, људи бацају дрвље и камење на Министарство здравља, јер ствари нису постављене како треба. Чињеница је да држава није заинтересована за здравство и нису само пацијенти незадовољни. Плате у здравству су мале, услови рада веома тешки, а квалитет рада је неравномерно распоређен.

У Србији има око 25.000 лекара, а 16. 000 плаћа чланарину годишње у СЛД-у. На који начин ћете мотивисати остале лекаре да вам се придруже да бисте побољшали свој положај и имали већу улогу?

Српско лекарско друштво је добровољно, независно и непрофитно удружење. Велики број лекара је незаинтересован да буде члан удружења, јер се питају шта имају од тога. Ми тренутно можемо да им понудимо мало тога, рецимо да им омогућимо да присуствују секцијама, али не и одласке на конгресе, јер нисмо богати и немамо велики буџет. Циљ је да удружење буде утицајно, снажно, да се пита и да његове одлуке буду обавезујуће. Осмислио сам и како треба да изгледа нови статут СЛД-а, али га још нисмо написали, јер дуго нисмо имали министарство и владу, а самим тим статут не би имао одређену тежину. Сада чекамо да се донесу подзаконски акти, којима ће се позиционирати улога СЛД-а и надам се да ће до краја године он бити усвојен. Урадили смо елаборат о томе како мотивисати младе лекаре да нам се придруже. Већ смо разговарали са нашим људима који живе у САД да шаљемо младе лекаре на усавршавање, а конкурси ће ићи преко СЛД-а.

-----------------------------------------------------------

Судови части

Др Станић напомиње да ће лекарска комора имати и судове части.

"Добро је познато да постоје сукоби у комуникацији између рецимо двојице лекара и то комори може да пријави њихов директор или чланови колектива. Они ће се наћи пред мировним већем где ће им бити понуђена могућност да се нагоде, извине један другом и помире. Уколико су ствари озбиљније, иде се на судове части, који су важни и за пацијенте. Пацијент има право да се обрати лекарској комори уколико мисли да је лекар погрешио, а стручњаци ће да одлуче о степену одговорности лекара и о томе да ли му треба одузети лиценцу за рад. У неразјашњеним случајевима, рецимо смрти пацијента, Министарство здравља може да реагује са инспекцијском службом и институцијом надзорника и да случај проследи судству. То није у раду, јер се ту показује слабост струке. Ја сам за то да се поштују прописи и квалитет рада, али и да се проблеми решавају унутар струке, јер је много теже када ти колеге одузму дозволу за рад, него када се иде по судовима", објаснио је наш саговорник.