Gubljenje licence lek za greške

Nedavna smrt trogodišnje Anje Grahovac posle obavljene operacije katarakte u privatnoj klinici "Perfekta", tragično okončan život studentkinje Jelice Radović posle operacije čukljeva u bolnici "Decedra", kao i malog Stefana Gavrilovića, koji je preminuo posle operacije krajnika samo su neki od slučajeva koji govore da je nešto trulo u zdravstvenom sistemu Srbije i da je neophodno napraviti mnogo krupnih koraka da bi se situacija u ovoj oblasti poboljšala. Stručnjaci tvrde da bi sve bilo koliko-toliko bolje kada bi u našoj zemlji funkcionisala lekarska komora koja bi posredovala u sporovima između bolesnika i lekara, koja bi organizovala sudove časti za utvrđivanje povrede profesionalne odgovornosti, ali i koja bi u slučaju dokazane lekarske greške doktorima oduzimala licence za rad.

Sa profesorom dr Vojkanom Stanićem, predsednikom Srpskog lekarskog društva i uglednim lekarom Vojnomedicinske akademije, razgovaramo o situaciji u zdravstvu i o tome šta treba preduzeti da bi pacijenti bili zadovoljniji zdravstvenom zaštitom, a Hipokratovi sledbenici pozivom za koji su se godinama školovali.

Već duže vreme se odugovlači sa formiranjem lekarske komore. Kada će ona zaživeti i kada će početi izdavanje licenci za rad lekarima?

Komora će imati mnogo uloga. Tu je najpre licenciranje zdravstvenih radnika. Svaki lekar će morati da dobije takozvanu "nultu licencu" na osnovu položenog državnog ispita, a imaće obavezu da je obnovi u periodu od sedam godina. Kada mu licenca bude istekla, moraće da podnese izveštaj da li je sakupio dovoljan broj poena da bi mogao da je obnovi. Sakupljanje bodova će se obavljati na osnovu kontinuirane medicinske edukacije i dobijenih sertifikata, a to znači da lekar neće moći da se ponaša tako da šest godina ništa ne radi, a da onda sedme godine ode na dva-tri kongresa, uradi nekoliko radova i dobije licencu. To se neće tolerisati, već će doktori morati da se usavršavaju svake godine, a svaka manifestacija će "nositi" određen broj poena. Ali, tačni kriterijumi za dobijanje licence se još ne znaju. Njeno obnavljanje zavisiće i od povrede profesionalne dužnosti i problema vezanih za etičnost u zdravstvu. Licence će biti oduzimane na nekoliko meseci, a možda i doživotno, ukoliko se kod nekog lekara utvrdi krivična odgovornost. Sa formiranjem komore se, između ostalog, kasni i zbog razilaženja u stavovima predstavnika državnog i privatnog sektora. Vreme se "potrošilo" i u formiranju pet regionalnih odbora i u organizovanju izbora članova, ali se iskreno nadam da će do kraja godine komora konačno biti formirana.

Zašto jedino u našoj zemlji ne postoji statistika o broju lekarskih grešaka i može li Etički komitet da razmatra i slučajeve stare više godina?

Lekari su dužni da svoj posao obavljaju na najbolji način sa željom da pomognu pacijentu. Ali, ipak, lekarske greške se događaju. Važno je da postoje određeni mehanizmi poput prevencije, kontrole i sprečavanja takvih grešaka. Tada se one svode na najmanju moguću meru. Mehanizme kontrole trenutno ima samo Ministarstvo zdravlja, a treba da ih ima i SLD. Treba nam dati pravo da budemo neka vrsta interne kontrole, jer u svim zdravstvenim ustanovama ima naših članova, koji bi radili po etičkom kodeksu. Naš Etički komitet ima ulogu da proceni stepen lekarske greške. Ali, odluke koje on donosi nisu obavezujuće ni za koga, što nije u redu. Evidencije o broju lekarskih grešaka nemamo, jer se ne javljaju svi oštećeni pacijenti nama zbog toga što ne veruju u sistem. I Etički komitet i komora moraće da vode zapisnike o tome i da izveštavaju nadležne o tome. Oni koji smatraju da je došlo do stručne greške mogu da se obrate SLD-u, da podnesu zahtev da se prouči njihov slučaj, a na sednicama, koje se održavaju svakog meseca, biće donete odluke. Možda su neki slučajevi zastareli kada je reč o sudstvu, ali kod nas nisu. Porodica ima pravo da sazna šta se dogodilo sa njihovim bližnjim i posle mnogo godina.

Vi tvrdite da ćete se zalagati da se situacija u ovoj oblasti poboljša. Mislite li da bi tome doprinelo ukoliko bi se lekarima u državnoj službi zabranilo da rade u privatnim ordinacijama?

Sukob interesa je kada u nekoj bolnici postoji dobar aparat i kad lekar šalje pacijenta u svoju privatnu ordinaciju, iako može u svojoj kući brzo da obavi pregled. U potpunosti razumem privatne lekare i mislim da su na neki način diskriminisani. Oni su uložili novac u ordinaciju i žele da imaju dobre konsultante, a samim tim će i pacijenti koji dođu biti kvalitetno lečeni. Dobro je imati veliki broj privatnih zdravstvenih ustanova, jer se državne na taj način rasterećuju. Problem je kada u državnim bolnicama ima gužvi, kada pacijenti sede u trulim i vlažnim čekaonicama i kada im lekari "s druge strane etike" zakazuju ultrazvučni pregled za tri meseca, ili operaciju za četiri meseca ili godinu i po dana. To su problemi, a ne to koliko neki lekar ima "tezgi". Zbog toga me čudi što je zakon predvideo da lekar koji radi u državnoj službi može dopunski da radi samo tri sata dnevno, odnosno samo u jednoj ordinaciji. Nije u redu da se kada umre pacijent u državnoj bolnici to pokrije autoritetom, a kada se u privatnoj to dogodi, povede se neka vrsta hajke. Zalažem se za dobru zakonsku regulativu, odnosno da privatnici budu izjednačeni sa državnim sektorom i da troškove mogu da refundiraju preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Recimo, pacijent ode u privatnu ordinaciju na pregled i ne plaća ništa, već ordinacija taj novac dobija od RZZO-a. To je rešenje.

Koliko se lekari pridržavaju etike i Hipokratove zakletve u slučaju kada im farmaceutske kuće plaćaju da propisuju njihove lekove?

Priznajem da sam i ja pomalo kivan na farmaceutske kuće. Njihovi predstavnici uglavnom razgovaraju sa direktorima zdravstvenih ustanova i kako se dogovore, ti se lekovi uzimaju. Svaka farmaceutska kuća ima liderski tim koji obavlja promociju lekova i određeni lekari propisuju te medikamente i redovno idu na kongrese koji im oni uplaćuju. Pokušao sam da razgovaram sa četiri farmaceutske kuće i da im objasnim da bi bilo mnogo bolje ukoliko bi oni potpisali neku vrstu sporazuma o saradnji sa SLD, da nama prepuste organizaciju stručnih skupova i da iza svega toga stoji struka koja će da kaže da li je to dobro. Poznato je da Agencija za lekove izdaje ateste o tome da li je neki medikament dobar. Smatram da lekarima SLD treba da se omogući da iza svakog leka koji ima atest mogu da stave potpis da li je taj lek dobar i da li može da se propisuje.

Dobro je poznato da pojedini hirurzi neće da uđu u operacionu salu ukoliko im pacijent ne plati određenu sumu novca, a ginekolozi pristaju da prisustvuju porođaju pacijentkinje samo ukoliko dobiju kovertu sa minimum 500 evra. Imate li recept na koji se način može stati na put korupciji?

Korupcija u zdravstvu postoji, treba se toga stideti i ne izbegavati da se to javno kaže. Ali, ona je samo deo korupcije koja postoji u državi. Ako se tačno zna ko prima novac za operaciju ili porođaje, direktor ustanove je dužan da sprovede internu kontrolu i kazni te lekare. Svaki početak je težak, ali mislim da je došlo neko novo vreme i da se stvari mogu lako otkriti. Možda će i dalje "Mika" da javi "Peri" da ga izvuče ukoliko ga neko prijavi, ali će toga biti sve manje. Nezadovoljni smo odnosom države prema nama, jer ona mora da stane iza SLD-a. Ne postoji integrisani zdravstveni sistem, ljudi bacaju drvlje i kamenje na Ministarstvo zdravlja, jer stvari nisu postavljene kako treba. Činjenica je da država nije zainteresovana za zdravstvo i nisu samo pacijenti nezadovoljni. Plate u zdravstvu su male, uslovi rada veoma teški, a kvalitet rada je neravnomerno raspoređen.

U Srbiji ima oko 25.000 lekara, a 16. 000 plaća članarinu godišnje u SLD-u. Na koji način ćete motivisati ostale lekare da vam se pridruže da biste poboljšali svoj položaj i imali veću ulogu?

Srpsko lekarsko društvo je dobrovoljno, nezavisno i neprofitno udruženje. Veliki broj lekara je nezainteresovan da bude član udruženja, jer se pitaju šta imaju od toga. Mi trenutno možemo da im ponudimo malo toga, recimo da im omogućimo da prisustvuju sekcijama, ali ne i odlaske na kongrese, jer nismo bogati i nemamo veliki budžet. Cilj je da udruženje bude uticajno, snažno, da se pita i da njegove odluke budu obavezujuće. Osmislio sam i kako treba da izgleda novi statut SLD-a, ali ga još nismo napisali, jer dugo nismo imali ministarstvo i vladu, a samim tim statut ne bi imao određenu težinu. Sada čekamo da se donesu podzakonski akti, kojima će se pozicionirati uloga SLD-a i nadam se da će do kraja godine on biti usvojen. Uradili smo elaborat o tome kako motivisati mlade lekare da nam se pridruže. Već smo razgovarali sa našim ljudima koji žive u SAD da šaljemo mlade lekare na usavršavanje, a konkursi će ići preko SLD-a.

-----------------------------------------------------------

Sudovi časti

Dr Stanić napominje da će lekarska komora imati i sudove časti.

"Dobro je poznato da postoje sukobi u komunikaciji između recimo dvojice lekara i to komori može da prijavi njihov direktor ili članovi kolektiva. Oni će se naći pred mirovnim većem gde će im biti ponuđena mogućnost da se nagode, izvine jedan drugom i pomire. Ukoliko su stvari ozbiljnije, ide se na sudove časti, koji su važni i za pacijente. Pacijent ima pravo da se obrati lekarskoj komori ukoliko misli da je lekar pogrešio, a stručnjaci će da odluče o stepenu odgovornosti lekara i o tome da li mu treba oduzeti licencu za rad. U nerazjašnjenim slučajevima, recimo smrti pacijenta, Ministarstvo zdravlja može da reaguje sa inspekcijskom službom i institucijom nadzornika i da slučaj prosledi sudstvu. To nije u radu, jer se tu pokazuje slabost struke. Ja sam za to da se poštuju propisi i kvalitet rada, ali i da se problemi rešavaju unutar struke, jer je mnogo teže kada ti kolege oduzmu dozvolu za rad, nego kada se ide po sudovima", objasnio je naš sagovornik.