ММФ не тражи опорезивање пензија

Јован Кркобабић, потпредседник владе и министар рада, разговарао је јуче с делегацијом Међународног монетарног фонда о структурним реформама које очекују Србију у области тржишта рада и ПИО система, наведено је у саопштењу након тог сусрета уз констатацију да су се Кркобабић и Зузана Мургасова, која предводи мисију ММФ-а, заложили за стварање повољног амбијента за ново запошљавање.

Кркобабић је, како се дознаје, предочио делегацији ММФ-а радну верзију Закона о раду уз очекивање да и остали партнери уложе напор како би се дошло до прихватљивог текста новог закона.

Иако се очекивало да ће једна од главних тема јучерашњег сусрета бити предлог опорезивања пензија, о чему последњих дана све више причају и највиши државни званичници, та тема, како се незванично сазнаје, није ни дотакнута.

Александар Вучић, први потпредседник владе, изјавио је пре два дана да ММФ врши притисак да се осим плата опорезују и пензије, како би се смањио буџетски дефицит.

Приче о опорезивању пензија већих од 25.000 динара по стопи од 10 одсто трају од летос када их је предложио Фискални савет. Истина је, каже овај извор, да је потпредседник предочио ММФ-у чињеницу да око 1,2 милиона пензионера живи с пензијом до 25.000 динара.

Да ММФ овог пута, током техничких преговора није условљавао Србију, већ је дошао да се информише о стању буџета, потврђује и извор из Фискалног савета који се пре три дана састао с делегацијом ММФ-ом.

Овај извор каже да није тачно да је било притисака за увођење пореза на пензије веће од 25.000 динара. Представници ММФ-а нису рекли ни да је тај предлог Фискалног савета лош, суздржавали су се коментара, препустивши нашој влади да сама одлучи о будућим мерама штедње.

Суздржаност делегације ММФ-а не треба много да чуди, јер Србија нема аранжман с ММФ-ом. Тек уколико се аранжман обнови, ММФ ће моћи да инсистира на оштријој реформи јавног сектора и ПИО система, па можда и на ономе што је Фискални савет већ предлагао – пенали за превремено пензионисање или опорезивање пензија...

Наш саговорник је, признаје, помало изненађен и изјавом првог потпредседника владе Вучића који је рекао да ММФ врши притисак да се уведе порез на пензије, објашњавајући да верује да је то закључио из оног што се дешавало током лета када је ово питање актуелизовано, јер заиста таквих условљавања није било, закључује овај извор из Фискалног савета.

Било како било, пензионерима се, каже Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, не пише добро.

– Бесмислено је опорезовати пензије веће од 25.000 динара или плате у јавном сектору веће од 40.000, када је потрошачка корпа 60.000 динара. Од чега тај народ да живи, ако му се још узме, а већ сада не може да споји крај с крајем – пита Ненадић.

У Србији има око 120.000 пензионера који примају пензију већу од 45.000 и око 61.000 оних који примају више од 61.000 динара. Уколико би се прихватио предлог да се опорезују ове пензије веће од 60.000 динара то би се односило на око 30.000 пензионера или 0,2 одсто укупне пензионерске популације. То је мало мање од ништа, каже Ненадић.

Он се слаже да реформа ПИО треба да се настави, ако смо се обавезали да ћемо тај процес привести крају, али ако већ мора да се опорезују пензије да се у то иде одмерено и прогресивно.

– Плате и пензије веће од 80.000 или 100.000 и више хиљада треба опорезовати, али и њих по различитој стопи. Што је виша плата порез би требало да буде већи. Осим тога зашто нико не предложи да они с великим платама на пример плаћају веће доприносе за ПИО, па би се каса фонда и тако пунила, а смањило издвајање из буџета које је сада око половине укупног буџета – пита Ненадић.

Што се тиче прича о подизању старосне границе за одлазак у пензију, ту се мора ићи до краја, с тим што ни ММФ, ни држава не могу очекивати ефекте преко ноћи. За то треба стрпљења и времена, закључује Ненадић.