За дивљу градњу нема кротитеља

Велимир Илић је можда први министар грађевинарства и урбанизма којег ће власници нелегалнихобјеката послушати. Недавно им је сугерисао да је довољно да своје куће упишу у катастар непокретности и да није неопходно да их легализују. Они тешко да ће имати мотива да их озаконе ни након најновијег закона, који је у скупштинској процедури. Напротив, бесправна градња је наставила да буја упркос томе што је држава, упорно доносећи нове и нове сетове прописа, најснажније устала против ње. Само у Београду, од 11. септембра 2009. до јула ове године, према „Политикином” истраживању, сазидано је најмање 13.535 дивљих објеката. И то не само на периферији – међу општинама са највише нелегалне градње су и Стари град и Врачар. Шампион је Палилула са 3.955 дивљих објеката, чиме је претекла и Гроцку, на чијој територији је Калуђерица, највеће нелегално насеље у Европи.

– Од 2002. године нелегална градња је кривично дело. Ако таква претња није лек за дивљу градњу, не знам шта јесте. Тачка је требало да буде стављена закључно са 11. септембром 2009. године. Само објекти који су до тада подигнути и пријављени, најкасније шест месеци после тога могли су да уђу у процес легализације – сматра Александра Дамњановић, помоћница министра грађевинарства и урбанизма. Она наглашава да нови рок за пријављивање није предвиђен.

– Општине нису смеле да дозволе да нови нелегални објекти изађу из темеља него су морале одмах да их руше. Јер, када кућа буде сазидана и људи се уселе у њу, рушење значи избацивање породице на улицу и продубљивање социјалних проблема – истиче Дамњановићева.

Зидања без грађевинске дозволе у последње четири године мање је него до 2009, до када је пописано140.000 бесправних објеката на територији Београда. То ипак, верују у престоничким општинама, није последица напора државе него тога што су људи у међувремену остали без новца чак и за градњу без папира, колико год она била јефтинија од оне са дозволом.

– На осеку дивље градње нису утицали нови прописи. Закон ту није могао да помогне, јер није произашао из искуства нити може да се доследно спроведе у пракси. Да би сасекао нелегалну градњу, морао је да омогући инвеститорима да по једноставним процедурама дођу до грађевинске дозволе – каже Љубиша Ђуровић, заменик председника општине Палилула.

Кривични закон за нелегалну градњу, осим новчаних казни, предвиђа и од једне до осам година затвора уколико градитељи наставе да зидају после доношења решења о обустави радова. Али, општине се разилазе у тумачењу у којим случајевима се пишу кривичне пријаве за дивљу градњу. Док једни сматрају да би их требало подносити за сваки случај зидања без дозволе, други оцењују да је кривично дело само ако се подиже цео нови објекат или уколико грађевински инспектор забрани наставак радова, запечати градилиште, а инвеститор га не послуша.

– Кривичне пријаве се не пишу за сваки случај дивље градње, јер је такав договор. На састанку општинских управа препоручено је да то не радимо јер бисмо у противном загушили судове – кажу у општинама Чукарица и Врачар.

Чак и када су грађевински инспектори савесно радили свој посао и нису жмурили пред дивљим градилиштима, судови, колико је познато, одговорне нису затварали. И министар Велимир Илић недавно је изјавио, како је пренео Танјуг, да постоји на хиљаде кривичних пријава због нелегалне градње, али да до сада није ниједна активирана, „јер свако неког штити”. И у општинама не знају да је ико икада завршио иза браве због бесправне градње.

Али рушења је било, додуше не масовног. Није уверљива ни министрова претња да ће на пролеће бити опсежнијег уклањања дивљих објеката. Јер, то пре свега није популарно међу бирачима, а није ни јефтино. Због тога ни београдске општине, како признају, нису рушиле нелегална здања, осим мањих доградњи и интервенција на објектима, као и кућа које су тек почеле да ничу.

– Мучи нас и то што немамо довољно грађевинских инспектора да бисмо лоцирали сваки нелегалан објекат. И то није проблем једино Палилуле, која је по површини изузетно велика, него и осталих општина. Недостатак планске документације, која прописује где и шта сме да се зида, такође је потешкоћа. Посебно у рубним општинама, јер тамо има више слободног земљишта за градњу – каже Љубиша Ђуровић, заменик председника општине Палилула.

До сада је легализовано свега 15 одсто од 720.000 објеката колико је пријављено, али према званичним проценама у Србији има 1,3 милиона нелегалних грађевина. Нови закон о легализацији захтева обимнију техничку документацију од претходног, што значи више повлачења по шалтерима и веће издатке. То сигурно неће мотивисати бесправне градитеље да озаконе куће, а немају разлога ни за страх од малобројних инспектора, пасивне локалне власти и колебљиве државе.

------------------------------------------------------ 

Девет објеката већих од 800 квадрата

У надлежности општина су објекти мањи од 800 квадратних метара. Грађевине веће површине надзире Секретаријат за имовинскоправне послове, грађевинску и урбанистичку инспекцију. У тој установи наводе да је од 11. септембра 2009. године евидентирано девет објеката чија је градња започета без дозволе.

– У том периоду поднето је 28 кривичних пријава, шест прекршајних и седам пријава за привредни преступ. Спроведено је 66 принудних рушења бесправних радова. Имамо 17 грађевинских инспектора – наведено је у писаним одговорима Секретаријата „Политици”.

На питања у ком периоду је било највише, односно најмање дивље градње и да ли је након усвајања било којег закона о легализацији опао проценат дивље градње – у Секретаријату су оценили да се не могу утврдити ни приближно прецизни подаци.

------------------------------------------------------ 

Комшијско цинкарење удвостручује број предмета

Откако је дивља градња букнула осамдесетих година прошлог века махом су се објекти нелегално зидали од темеља до крова. Последњих година учесталије су бесправне доградње и адаптације постојећих објеката. Захваљујући томе Стари град и Врачар су се пробили ка врху листе београдских општина са највише предмета незаконите градње.

– Бесправно изведени радови у Старом граду углавном се односе на адаптације и реконструкције саграђених здања, претварање таванских простора у стамбени. У последње време је актуелна пренамена станова у пословни простор без одобрења надлежног органа – навели су у писаним одговорима за наш лист у Старом граду.

Слична ситуација је и на Врачару.

– Овде живе имућнији људи који чешће реновирају своје станове и куће. За сваку озбиљнију адаптацију потребна је дозвола, што многи и не знају. И онима који су свесни тога процедура је превише компликована, па дозволу и не траже – каже Данило Глумац, члан општинског већа.

Званично, Врачар има 3.226 отворених предмета дивље градње.

– Сваки пут када нам неко пријави да се у његовом комшилуку нешто зида без дозволе, ми то заведемо и отворимо предмет. Али половину обуставимо када се инспектори врате са терена јер се испостави да су пријаве неосноване. Људи зову наш број чим чују да комшија закуцава ексер у зид – истиче Глумац.  

------------------------------------------------------ 

Пријављени објекти до 800 квадрата

(закључно са 11. септембром 2009)

Земун        21.595

Палилула     19.390

Вождовац     17.700

Звездара      15.813

Чукарица      14.011

Гроцка        10.408

Раковица       7.140

Нови Београд  4.448

Обреновац     4.354

Сурчин        3.600

Лазаревац      3.401

Врачар         3.095

Савски венац    2.861

Барајево        2.680

Стари град      2.489

Младеновац     2.247

Сопот          1.092

Укупно       136.324

Објеката већих од 800 квадрата пријављено је 4.210