Za divlju gradnju nema krotitelja

Velimir Ilić je možda prvi ministar građevinarstva i urbanizma kojeg će vlasnici nelegalnihobjekata poslušati. Nedavno im je sugerisao da je dovoljno da svoje kuće upišu u katastar nepokretnosti i da nije neophodno da ih legalizuju. Oni teško da će imati motiva da ih ozakone ni nakon najnovijeg zakona, koji je u skupštinskoj proceduri. Naprotiv, bespravna gradnja je nastavila da buja uprkos tome što je država, uporno donoseći nove i nove setove propisa, najsnažnije ustala protiv nje. Samo u Beogradu, od 11. septembra 2009. do jula ove godine, prema „Politikinom” istraživanju, sazidano je najmanje 13.535 divljih objekata. I to ne samo na periferiji – među opštinama sa najviše nelegalne gradnje su i Stari grad i Vračar. Šampion je Palilula sa 3.955 divljih objekata, čime je pretekla i Grocku, na čijoj teritoriji je Kaluđerica, najveće nelegalno naselje u Evropi.

– Od 2002. godine nelegalna gradnja je krivično delo. Ako takva pretnja nije lek za divlju gradnju, ne znam šta jeste. Tačka je trebalo da bude stavljena zaključno sa 11. septembrom 2009. godine. Samo objekti koji su do tada podignuti i prijavljeni, najkasnije šest meseci posle toga mogli su da uđu u proces legalizacije – smatra Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra građevinarstva i urbanizma. Ona naglašava da novi rok za prijavljivanje nije predviđen.

– Opštine nisu smele da dozvole da novi nelegalni objekti izađu iz temelja nego su morale odmah da ih ruše. Jer, kada kuća bude sazidana i ljudi se usele u nju, rušenje znači izbacivanje porodice na ulicu i produbljivanje socijalnih problema – ističe Damnjanovićeva.

Zidanja bez građevinske dozvole u poslednje četiri godine manje je nego do 2009, do kada je popisano140.000 bespravnih objekata na teritoriji Beograda. To ipak, veruju u prestoničkim opštinama, nije posledica napora države nego toga što su ljudi u međuvremenu ostali bez novca čak i za gradnju bez papira, koliko god ona bila jeftinija od one sa dozvolom.

– Na oseku divlje gradnje nisu uticali novi propisi. Zakon tu nije mogao da pomogne, jer nije proizašao iz iskustva niti može da se dosledno sprovede u praksi. Da bi sasekao nelegalnu gradnju, morao je da omogući investitorima da po jednostavnim procedurama dođu do građevinske dozvole – kaže Ljubiša Đurović, zamenik predsednika opštine Palilula.

Krivični zakon za nelegalnu gradnju, osim novčanih kazni, predviđa i od jedne do osam godina zatvora ukoliko graditelji nastave da zidaju posle donošenja rešenja o obustavi radova. Ali, opštine se razilaze u tumačenju u kojim slučajevima se pišu krivične prijave za divlju gradnju. Dok jedni smatraju da bi ih trebalo podnositi za svaki slučaj zidanja bez dozvole, drugi ocenjuju da je krivično delo samo ako se podiže ceo novi objekat ili ukoliko građevinski inspektor zabrani nastavak radova, zapečati gradilište, a investitor ga ne posluša.

– Krivične prijave se ne pišu za svaki slučaj divlje gradnje, jer je takav dogovor. Na sastanku opštinskih uprava preporučeno je da to ne radimo jer bismo u protivnom zagušili sudove – kažu u opštinama Čukarica i Vračar.

Čak i kada su građevinski inspektori savesno radili svoj posao i nisu žmurili pred divljim gradilištima, sudovi, koliko je poznato, odgovorne nisu zatvarali. I ministar Velimir Ilić nedavno je izjavio, kako je preneo Tanjug, da postoji na hiljade krivičnih prijava zbog nelegalne gradnje, ali da do sada nije nijedna aktivirana, „jer svako nekog štiti”. I u opštinama ne znaju da je iko ikada završio iza brave zbog bespravne gradnje.

Ali rušenja je bilo, doduše ne masovnog. Nije uverljiva ni ministrova pretnja da će na proleće biti opsežnijeg uklanjanja divljih objekata. Jer, to pre svega nije popularno među biračima, a nije ni jeftino. Zbog toga ni beogradske opštine, kako priznaju, nisu rušile nelegalna zdanja, osim manjih dogradnji i intervencija na objektima, kao i kuća koje su tek počele da niču.

– Muči nas i to što nemamo dovoljno građevinskih inspektora da bismo locirali svaki nelegalan objekat. I to nije problem jedino Palilule, koja je po površini izuzetno velika, nego i ostalih opština. Nedostatak planske dokumentacije, koja propisuje gde i šta sme da se zida, takođe je poteškoća. Posebno u rubnim opštinama, jer tamo ima više slobodnog zemljišta za gradnju – kaže Ljubiša Đurović, zamenik predsednika opštine Palilula.

Do sada je legalizovano svega 15 odsto od 720.000 objekata koliko je prijavljeno, ali prema zvaničnim procenama u Srbiji ima 1,3 miliona nelegalnih građevina. Novi zakon o legalizaciji zahteva obimniju tehničku dokumentaciju od prethodnog, što znači više povlačenja po šalterima i veće izdatke. To sigurno neće motivisati bespravne graditelje da ozakone kuće, a nemaju razloga ni za strah od malobrojnih inspektora, pasivne lokalne vlasti i kolebljive države.

------------------------------------------------------ 

Devet objekata većih od 800 kvadrata

U nadležnosti opština su objekti manji od 800 kvadratnih metara. Građevine veće površine nadzire Sekretarijat za imovinskopravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju. U toj ustanovi navode da je od 11. septembra 2009. godine evidentirano devet objekata čija je gradnja započeta bez dozvole.

– U tom periodu podneto je 28 krivičnih prijava, šest prekršajnih i sedam prijava za privredni prestup. Sprovedeno je 66 prinudnih rušenja bespravnih radova. Imamo 17 građevinskih inspektora – navedeno je u pisanim odgovorima Sekretarijata „Politici”.

Na pitanja u kom periodu je bilo najviše, odnosno najmanje divlje gradnje i da li je nakon usvajanja bilo kojeg zakona o legalizaciji opao procenat divlje gradnje – u Sekretarijatu su ocenili da se ne mogu utvrditi ni približno precizni podaci.

------------------------------------------------------ 

Komšijsko cinkarenje udvostručuje broj predmeta

Otkako je divlja gradnja buknula osamdesetih godina prošlog veka mahom su se objekti nelegalno zidali od temelja do krova. Poslednjih godina učestalije su bespravne dogradnje i adaptacije postojećih objekata. Zahvaljujući tome Stari grad i Vračar su se probili ka vrhu liste beogradskih opština sa najviše predmeta nezakonite gradnje.

– Bespravno izvedeni radovi u Starom gradu uglavnom se odnose na adaptacije i rekonstrukcije sagrađenih zdanja, pretvaranje tavanskih prostora u stambeni. U poslednje vreme je aktuelna prenamena stanova u poslovni prostor bez odobrenja nadležnog organa – naveli su u pisanim odgovorima za naš list u Starom gradu.

Slična situacija je i na Vračaru.

– Ovde žive imućniji ljudi koji češće renoviraju svoje stanove i kuće. Za svaku ozbiljniju adaptaciju potrebna je dozvola, što mnogi i ne znaju. I onima koji su svesni toga procedura je previše komplikovana, pa dozvolu i ne traže – kaže Danilo Glumac, član opštinskog veća.

Zvanično, Vračar ima 3.226 otvorenih predmeta divlje gradnje.

– Svaki put kada nam neko prijavi da se u njegovom komšiluku nešto zida bez dozvole, mi to zavedemo i otvorimo predmet. Ali polovinu obustavimo kada se inspektori vrate sa terena jer se ispostavi da su prijave neosnovane. Ljudi zovu naš broj čim čuju da komšija zakucava ekser u zid – ističe Glumac.  

------------------------------------------------------ 

Prijavljeni objekti do 800 kvadrata

(zaključno sa 11. septembrom 2009)

Zemun        21.595

Palilula     19.390

Voždovac     17.700

Zvezdara      15.813

Čukarica      14.011

Grocka        10.408

Rakovica       7.140

Novi Beograd  4.448

Obrenovac     4.354

Surčin        3.600

Lazarevac      3.401

Vračar         3.095

Savski venac    2.861

Barajevo        2.680

Stari grad      2.489

Mladenovac     2.247

Sopot          1.092

Ukupno       136.324

Objekata većih od 800 kvadrata prijavljeno je 4.210