Фондови уноснији од камата на штедњу

Грађани који немају времена или нису у могућности да прате кретање цена акција на берзи, а желели би да увећају своју уштеђевину, могу да уложе вишак пара у инвестиционе фондове. За почетак требало би да отворе рачун и пребаце новац неком фонду, чиме се укључују на тржиште капитала.

Драгослав Величковић, директор брокерско-дилерског одељења у Сосиете женерал банци, каже да је основна предност инвестиционих фондова у смањеном ризику инвестирања. Према његовим речима, потенцијални инвеститор би најпре требало да се упозна са стратешким циљевима фонда, па да потом купи његове инвестиционе јединице уколико се са наведеним циљевима слаже.

– Предност инвестиционих фондова је што ситни индивидуални инвеститори не морају да самостално иступају на тржишту капитала, већ то уместо њих чини фонд чији је рад строго регулисан и праћен од стране Комисије за хартије од вредности. Предност фондова је и у томе што њима управљају стручњаци који могу благовремено да реагују у случају промене цена неких акција из њиховог портфеља, продајући их и купујући друге, чија ће вредност, по њиховим проценама, расти. На тај начин су мали инвеститори заштићени иако не управљају радом фонда – каже Величковић.

Наш саговорник наглашава да инвеститори треба да одлуче где ће њихов новац бити уложен сагласно сопственој склоности ка ризику. На пример, да ли ће се одлучити за трговину акцијама што представља ризичније улагање, у којем су зараде, али и потенцијални губици већи, или ће инвестирати у обвезнице, где је принос много мањи, али и извеснији. Уколико инвеститори желе да остваре високу стопу добитка, рецимо 50 одсто од укупно уложене суме новца, морају бити спремни да то није могуће улагањем у "сигурне" хартије од вредности, већ само куповином ризичних акција, чија вредност може знатно порасти, али и пасти.

Улагање у инвестиционе фондове, у зависности од инвестиционе политике самог фонда, може да донесе зараду од 10 до 20, па чак и 30 одсто на уложену суму новца годишње, што је знатно више од просечне годишње камате од око пет одсто коју банке нуде за штедњу.

Величковић објашњава да фондом управља друштво за управљање, које представља посебно правно лице. Друштво за управљање се оснива искључиво као затворено акционарско друштво и може да управља већим бројем фондова. Да би могло да се оснује, дужно је да ангажује најмање једног портфолио менаџера за сваки инвестициони фонд и једног овлашћеног интерног ревизора.

Величковић сматра да су отворени инвестициони фондови најприкладнији за мале инвеститоре који не желе да се самостално ангажују приликом одређивања у које хартије од вредности уложити новац. Разлог њихове популарности лежи првенствено у професионалном управљању и минималном ангажовању инвеститора, што значи да инвестиционе јединице таквог фонда можете куповати и продавати по много једноставнијој процедури, док је износ средстава која се у њих могу уложити релативно мали, у складу са минимумом који фонд одреди.

– Отворени инвестициони фондови функционишу по принципу куповине инвестиционих јединица. Инвеститори улагањем средстава у отворени фонд у ствари купују одређени број инвестиционих јединица тог фонда. Уколико желе да повуку своје улоге из фонда они то чине продајом одређеног броја инвестиционих јединица. Почетна вредност инвестиционе јединице за отворене фондове је углавном 1.000 динара. Јединствена почетна вредност инвестиционе јединице омогућава упоређивање између фондова – објашњава Драгослав Величковић.

Протеклих година многи инвестициони фондови су својим улагачима остварили приносе битно веће него банковне камате. У свету, такав облик улагања има традицију од пре Другог светског рата.

У принципу у свим отвореним инвестиционим фондовима, па и нашим, људи улажу средства из разних разлога и за разне намене: веће куповине, некретнине, школовање деце, додатак пензији... Међу улагачима у инвестиционе фондове подједнако су заступљени они који улажу велика средства као и они са нижим улагањима.

-------------------------------------------------------------------------

Врсте фондова

Према инвестиционом циљу инвестициони фондови могу бити отворени, затворени, специјализовани, приватни итд. Фондови се могу поделити на опште – намењене свим грађанима, и специјализоване – намењене одређеном кругу људи.

Фондови могу бити и грански, на пример уколико улажу само у фармацеутску индустрију или територијални, ако инвестирају у, рецимо, предузећа из источне Европе.