Fondovi unosniji od kamata na štednju

Građani koji nemaju vremena ili nisu u mogućnosti da prate kretanje cena akcija na berzi, a želeli bi da uvećaju svoju ušteđevinu, mogu da ulože višak para u investicione fondove. Za početak trebalo bi da otvore račun i prebace novac nekom fondu, čime se uključuju na tržište kapitala.

Dragoslav Veličković, direktor brokersko-dilerskog odeljenja u Sosiete ženeral banci, kaže da je osnovna prednost investicionih fondova u smanjenom riziku investiranja. Prema njegovim rečima, potencijalni investitor bi najpre trebalo da se upozna sa strateškim ciljevima fonda, pa da potom kupi njegove investicione jedinice ukoliko se sa navedenim ciljevima slaže.

– Prednost investicionih fondova je što sitni individualni investitori ne moraju da samostalno istupaju na tržištu kapitala, već to umesto njih čini fond čiji je rad strogo regulisan i praćen od strane Komisije za hartije od vrednosti. Prednost fondova je i u tome što njima upravljaju stručnjaci koji mogu blagovremeno da reaguju u slučaju promene cena nekih akcija iz njihovog portfelja, prodajući ih i kupujući druge, čija će vrednost, po njihovim procenama, rasti. Na taj način su mali investitori zaštićeni iako ne upravljaju radom fonda – kaže Veličković.

Naš sagovornik naglašava da investitori treba da odluče gde će njihov novac biti uložen saglasno sopstvenoj sklonosti ka riziku. Na primer, da li će se odlučiti za trgovinu akcijama što predstavlja rizičnije ulaganje, u kojem su zarade, ali i potencijalni gubici veći, ili će investirati u obveznice, gde je prinos mnogo manji, ali i izvesniji. Ukoliko investitori žele da ostvare visoku stopu dobitka, recimo 50 odsto od ukupno uložene sume novca, moraju biti spremni da to nije moguće ulaganjem u "sigurne" hartije od vrednosti, već samo kupovinom rizičnih akcija, čija vrednost može znatno porasti, ali i pasti.

Ulaganje u investicione fondove, u zavisnosti od investicione politike samog fonda, može da donese zaradu od 10 do 20, pa čak i 30 odsto na uloženu sumu novca godišnje, što je znatno više od prosečne godišnje kamate od oko pet odsto koju banke nude za štednju.

Veličković objašnjava da fondom upravlja društvo za upravljanje, koje predstavlja posebno pravno lice. Društvo za upravljanje se osniva isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo i može da upravlja većim brojem fondova. Da bi moglo da se osnuje, dužno je da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond i jednog ovlašćenog internog revizora.

Veličković smatra da su otvoreni investicioni fondovi najprikladniji za male investitore koji ne žele da se samostalno angažuju prilikom određivanja u koje hartije od vrednosti uložiti novac. Razlog njihove popularnosti leži prvenstveno u profesionalnom upravljanju i minimalnom angažovanju investitora, što znači da investicione jedinice takvog fonda možete kupovati i prodavati po mnogo jednostavnijoj proceduri, dok je iznos sredstava koja se u njih mogu uložiti relativno mali, u skladu sa minimumom koji fond odredi.

– Otvoreni investicioni fondovi funkcionišu po principu kupovine investicionih jedinica. Investitori ulaganjem sredstava u otvoreni fond u stvari kupuju određeni broj investicionih jedinica tog fonda. Ukoliko žele da povuku svoje uloge iz fonda oni to čine prodajom određenog broja investicionih jedinica. Početna vrednost investicione jedinice za otvorene fondove je uglavnom 1.000 dinara. Jedinstvena početna vrednost investicione jedinice omogućava upoređivanje između fondova – objašnjava Dragoslav Veličković.

Proteklih godina mnogi investicioni fondovi su svojim ulagačima ostvarili prinose bitno veće nego bankovne kamate. U svetu, takav oblik ulaganja ima tradiciju od pre Drugog svetskog rata.

U principu u svim otvorenim investicionim fondovima, pa i našim, ljudi ulažu sredstva iz raznih razloga i za razne namene: veće kupovine, nekretnine, školovanje dece, dodatak penziji... Među ulagačima u investicione fondove podjednako su zastupljeni oni koji ulažu velika sredstva kao i oni sa nižim ulaganjima.

-------------------------------------------------------------------------

Vrste fondova

Prema investicionom cilju investicioni fondovi mogu biti otvoreni, zatvoreni, specijalizovani, privatni itd. Fondovi se mogu podeliti na opšte – namenjene svim građanima, i specijalizovane – namenjene određenom krugu ljudi.

Fondovi mogu biti i granski, na primer ukoliko ulažu samo u farmaceutsku industriju ili teritorijalni, ako investiraju u, recimo, preduzeća iz istočne Evrope.