И даље се боримо за слободу интернета

Дионисис Колокотсас из компаније „Гугл” убеђен је да је интернет алат у рукама свих људи, па и предузетника и бизнисмена, и то је био његов одговор када су га на недавној пословној конференцији у Београду питали да ли светска мрежа може да помогне српској економији.

Више него било који други учесник, Колокотсас је потврдио претпоставку организатора да раст српске економије лежи у информатичким технологијама, а што је сугерисано у имену конференције – „Квантни скок” и називу панела на којем је учествовао – „Технолошки парк Србија – на клик до!”

Представник америчке компаније задужен за јавне послове и односе са владом свестан је да Србија није међу најконкурентнијим привредама, као уосталом ни његова земља – Грчка, али чврсто верује да интернет може много да помогне.

– Већ смо у ери дигиталне економије када управо интернет омогућава многе послове. Када се због развоја технологије негде угаси једно радно место, онда се одмах, због те исте технологије, отвори 1,6 нових радних места – рекао је Колокотсас.

Он је изнео и податак да свако ново радно место у ИТ сектору отвара нова радна места из сасвим других области, на пример, посао правника или рачуновође. Колокотсас је зато инсистирао на томе да људи користе интернет за образовање, информисање и покретање бизниса. Да би то било могуће, важно је да се информације слободно и бесплатно деле на интернету, али наш саговорник је упозорио да је „Гугл”, као највећи претраживач светске мреже, под великим притиском да ограничи слободу онлајн изражавања и информисања.

– Трпимо притиске неких земаља, на пример Кине која покушава да наметне бројне забране на вебу. Мислим да то није добар правац. Може да води цензури. Може да стане на пут слободи изражавања, а ако људи не могу да се слободно изразе, онда „ Гугл” више не служи својој мисији да буде глобална платформа за размену знања и информација.

Док „Гугл” у Кини због политичких разлога блокира садржај који штети режиму у Пекингу, на пример, претрагу протеста на Тјенанмену 1989, дотле се у Европи суочава са, пре свега, економским интересима традиционалних медија. Дигитални џин из Калифорније дошао је у сукоб са новинама у Немачкој, Италији, Белгији и Француској чије текстове приказује у оквиру свог информативног сервиса „Гугл њуз”. Издавачи из ових земаља тврдили су да „Гугл” зарађује огроман новац на њиховом раду. Реч је о томе да „Гугл њуз” преноси новинске чланке, затим поред њих пласира огласе и тако долази до профита који не дели са ауторима текстова. У неким земљама, медији су успели да приморају америчку компанију да са њима подели профит сваки пут када на свом сервису прикаже њихове чланке. Ипак, у другим државама сукоб још тиња, а посебно су кивни немачки издавачи.

– У неким земљама медији доводе у питање то што се њихове вести појављују на „Гугл њузу”. Поручујем им да постоје различити пословни модели, тако да могу да изаберу опцију да се њихови текстови не појављују на нашем претраживачу. Ми имамо алат и платформу за то, а на њима је да одлуче.

Колокотсас верује да и медији имају корист од „Гугла”, јер он доводи читаоце до новинских сајтова.

– „Гугл” усмерава око четири милијарди кликова ка порталима медијима. Тако да и ми доприносимо њиховом профиту.

Коначно, питали смо Колокотсаса како се у његовој компанији носе са бригом корисника за заштиту података и приватности на интернету. Конкретно, како одговарају на страх који је порастао после открића Едварда Сноудена да америчке власти надзиру онлајн комуникацију и претрагу, при чему су податке морали да им уступе и дигитални џинови попут „Гугла”?

– Заштита приватности наших клијената нам је најважнија, без поговора. Корисници су ти који деле и користе информације на „Гуглу”. Директор „Гугла” послао је писмо америчким властима и довео у питање њихов захтев да „Гугл” учествује у програму „Призма”. Такође, јавно смо, у оквиру „Гугл трансперенси рипорта” показали колико смо таквих захтева добили, од којих земаља и на који број корисника су се ти захтеви односили.