Шпијунка пред галеријом хероја

У Берлину се ломе копља око указа о постхумном одликовању некадашње службенице Министарства спољних послова Илзе Штебе која се на свој начин борила против режима Адолфа Хитлера: била је један од кључних обавештајаца Јосифа Висарионовича Стаљина у Немачкој.

Ако, као што се чини, превагну аргументи поборника одликовања, име некадашње новинарке, службенице обавештајног одељења министарства Трећег рајха, биће као 13. уклесано на зиду у згради министарства у Берлину на коме су имена жртава нацизма које су у њему биле запослене.

Од одлазећег министра спољних послова Гвида Вестервелеа се очекује да потписом указа оконча расправу дужу од пола века – да ли је примерено прогласити шпијунирање за страну силу херојством, чак и ако је оно било усмерено против нацистичког режима?

Примери из новије немачке историје упућују на закључак да се обавештајна делатност против Хитлеровог режима може сматрати херојством – ако је реч о информацијама које су прослеђиване западним савезницима.

Бивши шеф дипломатије Јошка Фишер, примера ради, потписао је указ да се амерички шпијун у ери националсоцијализма Фриц Колбе прогласи херојем и да се његово име уклеше на белом зиду министарства. На Фишерову иницијативу, штавише, по имену Колбеа је названа велика сала за конференције у том министарству.

Али, када је реч о Илзи Штебе, Фишер има другачије мишљење. Он се ослања на анализе историчара који на основу докумената Гестапоа покушавају да докажу да је Штебеова била шпијун Москве, односно и Коминтерне – да је шпијунирала против Немачке и пре доласка Хитлера на власт, у време Вајмарске републике.

Дилему шпијунка или херој недавно је разјаснио Минхенски историјски институт (ИфЗ), по налогу министра Вестервелеа.

„Илзе Штебе је била ’пијанисткиња’ и члан ’црвеног оркестра’, што је и Москва признала постхумно јој додељујући одликовање Црвене заставе 1969. године“, саопштио је ИфЗ подсећајући на терминологију Гестапоа: „пијаниста“ – шпијун који шаље поруке Морзеовом азбуком Москви, док је „црвени оркестар“ назив за регионалну шпијунску организацију СССР-а.

Институт потом констатује да доступни извештаји војнообавештајне службе СССР-а (ГРУ) указују да су се сви извештаји Штебеове, од 1931. до њеног стрељања у Берлину 1942, односили на успон Хитлера, ширење нацизма у Немачкој као и на припреме Трећег рајха за инвазију Совјетског Савеза.

Судећи по расправи која је на тему одликовања Штебеове вођена у Бундестагу, на помолу је компромисно решење: уместо да се противници, истовремено жртве националсоцијализма наводе по имену, бели комеморативни зид министарства би убудуће могао да носи посвету свим жртвама нацистичког режима из Министарства спољних послова и њиховој родбини.

М. Казимировић