Špijunka pred galerijom heroja

U Berlinu se lome koplja oko ukaza o posthumnom odlikovanju nekadašnje službenice Ministarstva spoljnih poslova Ilze Štebe koja se na svoj način borila protiv režima Adolfa Hitlera: bila je jedan od ključnih obaveštajaca Josifa Visarionoviča Staljina u Nemačkoj.

Ako, kao što se čini, prevagnu argumenti pobornika odlikovanja, ime nekadašnje novinarke, službenice obaveštajnog odeljenja ministarstva Trećeg rajha, biće kao 13. uklesano na zidu u zgradi ministarstva u Berlinu na kome su imena žrtava nacizma koje su u njemu bile zaposlene.

Od odlazećeg ministra spoljnih poslova Gvida Vestervelea se očekuje da potpisom ukaza okonča raspravu dužu od pola veka – da li je primereno proglasiti špijuniranje za stranu silu herojstvom, čak i ako je ono bilo usmereno protiv nacističkog režima?

Primeri iz novije nemačke istorije upućuju na zaključak da se obaveštajna delatnost protiv Hitlerovog režima može smatrati herojstvom – ako je reč o informacijama koje su prosleđivane zapadnim saveznicima.

Bivši šef diplomatije Joška Fišer, primera radi, potpisao je ukaz da se američki špijun u eri nacionalsocijalizma Fric Kolbe proglasi herojem i da se njegovo ime ukleše na belom zidu ministarstva. Na Fišerovu inicijativu, štaviše, po imenu Kolbea je nazvana velika sala za konferencije u tom ministarstvu.

Ali, kada je reč o Ilzi Štebe, Fišer ima drugačije mišljenje. On se oslanja na analize istoričara koji na osnovu dokumenata Gestapoa pokušavaju da dokažu da je Štebeova bila špijun Moskve, odnosno i Kominterne – da je špijunirala protiv Nemačke i pre dolaska Hitlera na vlast, u vreme Vajmarske republike.

Dilemu špijunka ili heroj nedavno je razjasnio Minhenski istorijski institut (IfZ), po nalogu ministra Vestervelea.

„Ilze Štebe je bila ’pijanistkinja’ i član ’crvenog orkestra’, što je i Moskva priznala posthumno joj dodeljujući odlikovanje Crvene zastave 1969. godine“, saopštio je IfZ podsećajući na terminologiju Gestapoa: „pijanista“ – špijun koji šalje poruke Morzeovom azbukom Moskvi, dok je „crveni orkestar“ naziv za regionalnu špijunsku organizaciju SSSR-a.

Institut potom konstatuje da dostupni izveštaji vojnoobaveštajne službe SSSR-a (GRU) ukazuju da su se svi izveštaji Štebeove, od 1931. do njenog streljanja u Berlinu 1942, odnosili na uspon Hitlera, širenje nacizma u Nemačkoj kao i na pripreme Trećeg rajha za invaziju Sovjetskog Saveza.

Sudeći po raspravi koja je na temu odlikovanja Štebeove vođena u Bundestagu, na pomolu je kompromisno rešenje: umesto da se protivnici, istovremeno žrtve nacionalsocijalizma navode po imenu, beli komemorativni zid ministarstva bi ubuduće mogao da nosi posvetu svim žrtvama nacističkog režima iz Ministarstva spoljnih poslova i njihovoj rodbini.

M. Kazimirović