Златна ера с Пешићем

Желимир Обрадовић, тренер рекордер са шест клупских титула првака Европе, овако је пре осам година описао Дејана Бодирогу: "Он је један од најразноврснијих играча које знам. Нећу претерати ако кажем да је тренутно најбољи у Европи. Може да игра све осим центра. Користио сам га и као четворку и ту се одлично снашао. Много ми је значио где год сам га тренирао. Има беспрекорну технику и невероватну мирноћу, својствену само великим играчима".

Ове речи су биле и нека врста одјаве сезоне 1999/00 у Грчкој у којој су све почасти припале Панатинаикосу (европски и државни првак), његовом тренеру Обрадовићу и првој звезди Бодироги. Таман кад је тандем Обрадовић – Бодирога постао синоним за успех, уследиле су Олимпијске игре у Сиднеју 2000. на којем је Југославија освојила шесто место, што је био неуспех.

Ипак, прве три године трећег миленијума биле су најплодније у каријери "господина најбољег" (надимак "мистер МВП" добио је зато што се претплатио на назив играча одлуке). Освојио је три титуле клупског првака Европе (с Панатинаикосом 2000. и 2002, с Барселоном 2003), европско и светско злато с Југославијом (у Истанбулу 2001. и Индијанаполису 2002), а најуспешнија сезона у каријери му је 2002/03 у којој је с Барселоном стигао до сва три пехара: шпанско првенство и куп и европска титула. Од ових трофеја пет је освојио с тренером Светиславом Пешићем: два у државном тиму и три у каталонском гиганту.

За свега неколико месеци у 2002. добио је три МВП признања – за финале Светског првенства у Индијанаполису, за Топ 16 и финални турнир Евролиге. Да је било који други играч осим њега направио несвакидашњи подвиг у финалу СП у Индијанаполису, то би се сматрало чудом. Овако, то је прошло као "нормална ствар". Аргентина је два минута и 17 секунди пре краја имала осам поена предности (66:74), али је Југославија успела да је савлада у продужетку (84:77). Бодирога се сам изборио за додатних пет минута, постигавши свих девет поена за "плаве" за 120 секунди: два поена за 68:74 (2:17 секудни до краја), тројка с више од осам метара за 71:74 (1:32), два поена за 73:74 (0:49) и оба слободна бацања за 75:75 (0:17) пре којих је Оберто пистигао један "пенал" за 73:75 (0:19). У продужетку је играо само један тим...

Тако је стављена тачка на највећи успех у историји југословенске репрезентације која је у четвртфиналу избацила селекцију САД. После тог шампионата Бодирога је прешао из Панатинаикоса у Барселону у којој је остао до 2004. У финалу "фајнал-фора" Евролиге 2003. у Барселони пружио је још једну партију која је ушла у анале европске клупске кошарке. Бенетон је савладан са 76:65, а он је био први стрелац са 20 поена, уз осам скокова и две асистенције.

После тог финала уследило је прво лето у којем није бранио боје репрезентације, изјавивши да му је потребан предах од "вишегодишњег нон-стоп играња". Тог лета се венчао с Иваном с којом је годину дана касније добио сина Николу. У Барселони је оставио изузетан траг, самим тим што тај клуб никада раније није био европски првак. Његовом умећу се дивио и славни Барселонин фудбалер Роналдињо који је у свом интервјуу "Политици" рекао: