„Нобел” за увођење хемије у сајбер простор

Нобелова награда за хемију ове године одлази у руке Мартина Карплуса, Мајкла Левита и Арија Воршела, научника који су хемију увели у сајбер простор, објавила је јуче у Стокхолму Краљевска шведска академија наука.

Тројица хемичара развила су компјутерске програме за анализу сложених хемијских процеса. Они су омогућили колегама широм света да експериментишу не само у лабораторијским условима већ и испред рачунара.

Нобелови лауреати за хемију 2013. омогућили су „мапирање мистериозних хемијских путева уз помоћ рачунара“, саопштио је Нобелов комитет.

Мартин Карплус

„Седамдесетих година Мартин Карплус, Мајкл Левит и Ари Воршел поставили су темеље моћних програма уз помоћ којих се схватају и предвиђају хемијски процеси”, додаје се у саопштењу на сајту шведске институције.

Захваљујући раду нових нобеловаца, рачунари су данас у хемији важни колико и епрувете. Софтвер симулира хемијске процесе и замењује рад у лабораторијама.

„Уз помоћ метода који су сада награђени Нобеловом наградом за хемију, научници су пустили рачунаре да откривају хемијске процесе попут фотосинтезе у лишћу.”

Мајкл Левит

Занимљиво је да сви лауреати, који ће поделити награду од 1,25 милиона долара, имају америчко и макар још једно држављанство, то јест аустријско, британско и израелско. Карплус (83) је Бечлија, а предаје на Универзитету у Стразбуру, док је на Харварду професор емеритус. Левит (66) је рођен у Јужној Африци, има британско, израелско и америчко држављанство и предаје на Стенфорду. Воршел (73) је рођен у израелском кибуцу, а предаје на Универзитету Јужне Калифорније.

Они су учинили да су компјутерске „симулације толико реалистичне да предвиђају резултат традиционалних експеримената”. Комитет наглашава да су ови хемичари довели до тога да се подједнако успешно користе класична Њутнова и битно различита квантна физика. Прва је дозвољавала да се на релативно једноставан начин праве модели чак и великих молекула, али се није употребљавала за опонашање хемијских реакција. Ту је на сцену ступила  квантна физика која је, опет, захтевала моћне рачунаре.

Ари Воршел (Фото Ројтерс)

Захваљујући програмима које су развијали, Карплус, Левит и Воршел су „узели најбоље од оба света”. Тако данас компјутери преузимају лавовски део када треба имитирати, на пример, везивање лекова за протеин у телу, док традиционална наука обавља мањи део посла.

Воршел је на телефонској конференцији за новинаре у  Стокхолму објаснио значај овог достигнућа.

– Ако имате ензим који вари храну... желите да разумете како се ово дешава и можете то искористити да стварате лекове или да, као у мом случају,  задовољите своју знатижељу – казао је Воршел.

Њихова истраживања су довела до тога да наука коначно добије одговоре на питања до којих није могла да дође уобичајеним опитима. Резултати су поспешили стварање нових лекова.

----------------------------------------------------------------

Нобелова награда за хемију у бројевима:

105 пута додељена од 1901 (ако рачунамо и јучерашње проглашење)

8 пута прескочена, између осталог и због два светска рата

63 пута отишла је само једном лауреату

4 жена су је добиле, међу њима Марија Кири (1911) и њена ћерка Ирена Жолио Кири (1935)

35 година имао је најмлађи добитник, Фредерик Жолио, који је признање делио са супругом Иреном за заједнички рад

85 година имао је најстарији лауреат, Џон Фен, овенчан наградом 2002.

57 година, у просеку, има нобеловац за хемију

1 хемичар, Фредерик Сенгер, примио ју је двапут, 1958. и 1980.