Ко и како мери пљескавицу

„Једно непријатно искуство, при куповини два оброка брзе хране, у објекту код Бајлонијеве пијаце, при чему се човек осети превареним, јер уместо декларисаних 300 грама, добија 100 грама меса (остало су прилози), а све то плати папрених два пута по 280 динара, наводи на то да се нешто предузме.

Није проблем у неколико стотина динара отетих преваром, већ муштерија не може ни елементарну заштиту инспекцијских служби да добије”, каже Ранко Михајловић Београђанин из Улице Тадеуша Кошћушка. Када је закључио да је обманут позвао је градску инспекцију где је сазнао да они нису надлежни за тај случај, звао је тржишну где му се нико није јављао, у туристичкој инспекцији чуо је телефонску секретарицу, а секретарица правног саветника општине Стари град је забележила његове податке и обећала да ће му се неко јавити.

На крају Михајловић је одлучио да се обрати медијима и покуша да сазна ко је надлежан у овом граду да провери да ли се у објектима са брзом храном крше прописи када је у питању грамажа пљескавице или неког сличног производа од меса истакнута на ценовнику.

– Док сам куповао два оброка, пожалио сам се и продавцима. Рекли су ми да на менију пише тежина поруџбине са прилозима. Када муштерија наручује купус, лук или павлаку тешко да ће грамажа за сваког да буде иста. И како је то могуће кад стоји обавештење да су прилози бесплатни – пита Михајловић.

И да би покушали да разјаснимо сва ова питања која се намећу многима кад стану испред киоска са храном кренули смо истим путем, као и наш читалац Михајловић.

Позвали смо ветеринарску инспекцију при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, где смо добили одговор да они контролишу квалитет и састав хране која се продаје на овим местима, али да би за ценовнике и грамажу требало да контактирамо тржишну инспекцију при Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација.

Из тржишне инспекције стигао је одговор да су они надлежни за индустријске непрехрамбене производе, а да би информације требало да потражимо у туристичкој инспекцији при Министарству привреде, где су потврдили да они обављају овакву врсту надзора. Коначно право место, после три дана „путовања” кроз инспекцијске службе!

– Норматив хране угоститеља садржи грамажу сваке неопходне намирнице за припрему хране посебно и то пре обраде те намирнице (меса, рибе поврћа, воћа...). Ако угоститељ прецизира у менију да је пљескавица тешка 300 грама, то значи да је толико тежила смеса за ту пљескавицу пре термичке обраде. У току поступка губитак на месу је од 30 до 50 одсто, а то зависи од врсте, квалитета, грејног тела, дужине обраде – одговарају у туристичкој инспекцији.

Надлежни у овој служби истичу да у овој години у Београду у њиховим контролама није утврђено да угоститељи који храну стављају на термичку обраду не користе одговарајућу количину према нормативу.

– Угоститељ је обавезан да купцу или госту омогући увид у грамажу хране коју припрема, ако то неко захтева – наглашавају у туристичкој инспекцији.

Н. Белић

-----------------------------------------------------------

Бурек са више теста

Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда, наглашава да притужбе на грамажу брзе хране у киосцима који продају јела чији је основни састојак месо, као што су роштиљска јела нису честе.

– Купци се више жале на пекарске буреке са неким додатком, попут меса или сира. Поједини потрошачи тврде да тог додатка има мање него што је декларисано и да се укупна маса надокнађује већом количином теста. Али било коју притужбу потребно је поткрепити и чврстим доказима, јер трговци често могу да употребе аргумент да их оптужује конкуренција, како би привукла њихове муштерије. Велики број замерки односи се и на квалитет производа, па би требало подсетити да је наш покрет пре више од седам година испитивање квалитета брзе хране и да је од 30 узорака само један потпуно задовољио све критеријуме – наводи Богосављевић.

-----------------------------------------------------------

Како квалитет утиче на количину

О вези квантитета и квалитета у објектима чија је основна делатност брза храна нутриционисткиња Ана Тодоровић наводи да управо ове две категорије често условљавају једна другу, у случајевима кршења прописа.

– Код производа од млевеног меса, попут пљескавица, чији је квалитет лошији од оног где су у питању целе шницле, угоститељима није приоритет грамажа, и ретко када ће ту „уштинути” на количини већ на саставу. Насупрот томе, када је у питању цео комад меса, а не оно које је уситњено, тада се мери сваки грам, а они који се оглушују о закон, најпре ће ту покушати да продају неко јело испод мере. Осим тога, потражња за брзом храном, нажалост, расте. Испред места где се она продаје све су већи редови, што такође може да повећа број превара – каже Ана Тодоровић.

-----------------------------------------------------------

Казне за прекршаје који се односе на грамажу брзе хране:

- 100.000 до 250.000 динара за правно лице

- 15.000 до 18.000 динара за предузетника

- 5.000 до 10.000 динара за одговорно лице у правном лицу