Први директорски дани у Италији

Од почетка ове недеље Дејан Бодирога је на месту генералног менаџера римске Лотоматике у којој је пре десетак дана одиграо последњу утакмицу у каријери. Он је у Италији почео и играчку каријеру, 1992. године, када је у тршћанском Стефанелу постао најмлађи странац у историји тада најбоље лиге у Европи...

Бодирогин зенит је била његова прва сезона 2002/03 у којој је с Барселоном покорио и Шпанију и Европу. У наредној је освојио још једну шпанску титулу, али то није поновио и у пролеће 2005. Истог лета, уочи 34. европског првенства у Београду, придружио се у Лотоматици тренеру Светиславу Пешићу који је нешто раније стигао у Рим из каталонске престонице.

Последње две године у Барселони обележила су и два неуспеха у репрезентацији с којом је на Олимпијским играма у Атини 2004. био на 11. месту, а годину касније на "Евру 2005" у Србији и Црној Гори испао у осмини финала, што је било једно од највећих разочарања у историји "плавих". После пораза од Француске (71:74) у Новом Саду његов цимер Дејан Томашевић и он су се повукли из државног тима с којим су освојили седам медаља од 1995. до 2005 (пет златних, по једно сребро и бронзу), а обојица су пропустили само "Евро 2003" у Шведској. То је био крај и за Жељка Ребрачу, такође члана оне чувене екипе из  Атине 1995.

Председник Лотоматике Клаудио Тоти је у основи свог плана уласка у Евролигу видео тандем Пешић – Бодирога. С њиховим доласком кошарка се у италијанској престоници вратила на велика врата, а у Лотоматикиној хали је често било и свих 11.000 гледалаца. Рим је експресно оживеоа на мапи највећих кошаркашких центара Старог континента. У сезони која се недавно завршила, Римљани су се са скромним улагањима пласирали међу најбољих 16 клубова Европе (на клупу је прошлог лета уместо Пешића стигао хрватски селектор Јасмин Репеша).

Уочи своје последње сезоне Бодирога је на једној од ревијалних утакмица "НБА-Европа", између Лотоматике и Феникса у Риму, показао да његове финте не застаревају. Поједини играчи "Санса" су се нашли на истом оном "рингишпилу" на којем је на Дијамантској лопти 2004. био и Кармело Ентони.

Средином децембра прошле године Бодирога је одиграо свој 200. меч у Италији, што је била прилика за присећање на његове почетке у тој лиги. Први меч је одиграо 20. септембра 1992. у Болоњи, против Кнора и свог пријатеља Предрага Даниловића који је неколико четири месеца раније с Партизаном освојио Куп шампиона. Домаћин је био бољи од Стефанела (82:70) а Бодирога је "победио" Даниловића са 23:19. Колико су његова сећања на те дане јака, сведочи и то што је десетак година касније у своју идеалну петорку уврстио и Нанда Ђентилеа с којим је пуних пет година био цимер у Стефанелу (касније Олимпији). Та петорка изгледа овако: Ђентиле, Даниловић, Бодирога, Рађа (саиграч из Панатинаикоса), Ребрача (саиграч из репрезентације од јуниора до краја сениорске каријере).

Бодирога је учинио све не би ли своју последњу сезону продужио што је могуће више. Међутим, пре две недеље, у најдужој полуфиналној утакмици у историји италијанске лиге, Монтепаски је успео да победи са 114:108 после три продужетка. Два дана касније клуб из Сијене је победио и у Риму и с 3:1 се пласирао у финале. На прес-конференцији на којој је објавио да се повлачи Бодирога је истакао следеће: