Prvi direktorski dani u Italiji

Od početka ove nedelje Dejan Bodiroga je na mestu generalnog menadžera rimske Lotomatike u kojoj je pre desetak dana odigrao poslednju utakmicu u karijeri. On je u Italiji počeo i igračku karijeru, 1992. godine, kada je u tršćanskom Stefanelu postao najmlađi stranac u istoriji tada najbolje lige u Evropi...

Bodirogin zenit je bila njegova prva sezona 2002/03 u kojoj je s Barselonom pokorio i Španiju i Evropu. U narednoj je osvojio još jednu špansku titulu, ali to nije ponovio i u proleće 2005. Istog leta, uoči 34. evropskog prvenstva u Beogradu, pridružio se u Lotomatici treneru Svetislavu Pešiću koji je nešto ranije stigao u Rim iz katalonske prestonice.

Poslednje dve godine u Barseloni obeležila su i dva neuspeha u reprezentaciji s kojom je na Olimpijskim igrama u Atini 2004. bio na 11. mestu, a godinu kasnije na "Evru 2005" u Srbiji i Crnoj Gori ispao u osmini finala, što je bilo jedno od najvećih razočaranja u istoriji "plavih". Posle poraza od Francuske (71:74) u Novom Sadu njegov cimer Dejan Tomašević i on su se povukli iz državnog tima s kojim su osvojili sedam medalja od 1995. do 2005 (pet zlatnih, po jedno srebro i bronzu), a obojica su propustili samo "Evro 2003" u Švedskoj. To je bio kraj i za Željka Rebraču, takođe člana one čuvene ekipe iz  Atine 1995.

Predsednik Lotomatike Klaudio Toti je u osnovi svog plana ulaska u Evroligu video tandem Pešić – Bodiroga. S njihovim dolaskom košarka se u italijanskoj prestonici vratila na velika vrata, a u Lotomatikinoj hali je često bilo i svih 11.000 gledalaca. Rim je ekspresno oživeoa na mapi najvećih košarkaških centara Starog kontinenta. U sezoni koja se nedavno završila, Rimljani su se sa skromnim ulaganjima plasirali među najboljih 16 klubova Evrope (na klupu je prošlog leta umesto Pešića stigao hrvatski selektor Jasmin Repeša).

Uoči svoje poslednje sezone Bodiroga je na jednoj od revijalnih utakmica "NBA-Evropa", između Lotomatike i Feniksa u Rimu, pokazao da njegove finte ne zastarevaju. Pojedini igrači "Sansa" su se našli na istom onom "ringišpilu" na kojem je na Dijamantskoj lopti 2004. bio i Karmelo Entoni.

Sredinom decembra prošle godine Bodiroga je odigrao svoj 200. meč u Italiji, što je bila prilika za prisećanje na njegove početke u toj ligi. Prvi meč je odigrao 20. septembra 1992. u Bolonji, protiv Knora i svog prijatelja Predraga Danilovića koji je nekoliko četiri meseca ranije s Partizanom osvojio Kup šampiona. Domaćin je bio bolji od Stefanela (82:70) a Bodiroga je "pobedio" Danilovića sa 23:19. Koliko su njegova sećanja na te dane jaka, svedoči i to što je desetak godina kasnije u svoju idealnu petorku uvrstio i Nanda Đentilea s kojim je punih pet godina bio cimer u Stefanelu (kasnije Olimpiji). Ta petorka izgleda ovako: Đentile, Danilović, Bodiroga, Rađa (saigrač iz Panatinaikosa), Rebrača (saigrač iz reprezentacije od juniora do kraja seniorske karijere).

Bodiroga je učinio sve ne bi li svoju poslednju sezonu produžio što je moguće više. Međutim, pre dve nedelje, u najdužoj polufinalnoj utakmici u istoriji italijanske lige, Montepaski je uspeo da pobedi sa 114:108 posle tri produžetka. Dva dana kasnije klub iz Sijene je pobedio i u Rimu i s 3:1 se plasirao u finale. Na pres-konferenciji na kojoj je objavio da se povlači Bodiroga je istakao sledeće: