Суд БиХ почиње да исправља сопствене грешке

Од нашег дописника

Сарајево – Браћа Горан и Зоран Дамјановић, који у Казнено-поправном затвору у Фочи издржавају казну за ратне злочине, биће пуштени на слободу где ће чекати понављање судског поступка, одлучио је Суд БиХ. Горан је 2007. осуђен на 11 година затвора, а његов брат на десет и по, због ратног злочина против цивилног становништва у сарајевском насељу Бојник.

Одлуку о понављању суђења, а потом и решење о обустављању издржавања затворске казне, Суд БиХ донео је након што је Европски суд за људска права у јулу ове године утврдио да је на суђењу Дамјановићима примењен погрешан кривични закона и наредио да се суђење мора поновити.

На поступку против Дамјановића Суд БиХ руководио се одредбама Кривичног закона БиХ из 2003. године, а не Кривичног закона СФРЈ из 1976. године који је био на снази у време извршења кривичног дела и који је знатно блажи, па су стога изречене казне могле бити много мање.

На исти начин Суд БиХ поступио је и у случају Абдуладхима Мактоуфа и 2006. године осудио га на пет година затвора због учешћа у злочинима над цивилима на подручју Травника у октобру 1993. Он је издржао казну и више не живи у БиХ.

Дакле, у оба случаја уместо југословенског примењен је закон БиХ што је у Стразбуру оцењено као погрешан потез из ког разлога је у пресуди у предмету „Мактоуф и Дамјановић против БиХ” истакнуто да се поступак мора поновити и „водити у складу са одредбама Кривичног закона СФРЈ”.

Пресуда Европског суда за људска права, која је обавезујућа и, по мишљењу званичника РС, „директан шамар Суду БиХ”, отворила је питање ревизије и свих других пресуда, односно казни које су ретроактивном применом Кривичног закона БиХ изрицане у Сарајеву, углавном Србима.

Министар правде РС Гордана Златковић јуче је подсетила да се српска страна од почетка противила овој пракси Суда БиХ и да је причу о структуралном дијалогу покренула, између осталог, и са питањима која се тичу ретроактивне примене закона БиХ.

„Наш став је потврдила пресуда из Стразбура. Сад ћемо видети како ће се и на који начин она бити примењена и које ће све импликације спровођења те пресуде изазвати у погледу понављања тих поступака, како ће и на који начин бити спроведени, те колика ће то штета бити и ко ће сносити те штетне последице”, изјавила је Златковићева за Срну.

Председница Суда БиХ Медџида Кресо својевремено је за „Политику” негирала тврдње да се пред овим судом доносе пресуде без упуштања у оцену о временском важењу закона.

„Нетачна је и тврдња да је ретроактивна примена Кривичног закона БиХ из 2003. необјашњива у правној пракси. Бројни су примери у земљама Европе у којима су та дела почињена за време Другог светског рата а судило се деведесетих година по новим законима”, навела је Кресо у интервјуу за „Политику”.