Sud BiH počinje da ispravlja sopstvene greške

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Braća Goran i Zoran Damjanović, koji u Kazneno-popravnom zatvoru u Foči izdržavaju kaznu za ratne zločine, biće pušteni na slobodu gde će čekati ponavljanje sudskog postupka, odlučio je Sud BiH. Goran je 2007. osuđen na 11 godina zatvora, a njegov brat na deset i po, zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u sarajevskom naselju Bojnik.

Odluku o ponavljanju suđenja, a potom i rešenje o obustavljanju izdržavanja zatvorske kazne, Sud BiH doneo je nakon što je Evropski sud za ljudska prava u julu ove godine utvrdio da je na suđenju Damjanovićima primenjen pogrešan krivični zakona i naredio da se suđenje mora ponoviti.

Na postupku protiv Damjanovića Sud BiH rukovodio se odredbama Krivičnog zakona BiH iz 2003. godine, a ne Krivičnog zakona SFRJ iz 1976. godine koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela i koji je znatno blaži, pa su stoga izrečene kazne mogle biti mnogo manje.

Na isti način Sud BiH postupio je i u slučaju Abduladhima Maktoufa i 2006. godine osudio ga na pet godina zatvora zbog učešća u zločinima nad civilima na području Travnika u oktobru 1993. On je izdržao kaznu i više ne živi u BiH.

Dakle, u oba slučaja umesto jugoslovenskog primenjen je zakon BiH što je u Strazburu ocenjeno kao pogrešan potez iz kog razloga je u presudi u predmetu „Maktouf i Damjanović protiv BiH” istaknuto da se postupak mora ponoviti i „voditi u skladu sa odredbama Krivičnog zakona SFRJ”.

Presuda Evropskog suda za ljudska prava, koja je obavezujuća i, po mišljenju zvaničnika RS, „direktan šamar Sudu BiH”, otvorila je pitanje revizije i svih drugih presuda, odnosno kazni koje su retroaktivnom primenom Krivičnog zakona BiH izricane u Sarajevu, uglavnom Srbima.

Ministar pravde RS Gordana Zlatković juče je podsetila da se srpska strana od početka protivila ovoj praksi Suda BiH i da je priču o strukturalnom dijalogu pokrenula, između ostalog, i sa pitanjima koja se tiču retroaktivne primene zakona BiH.

„Naš stav je potvrdila presuda iz Strazbura. Sad ćemo videti kako će se i na koji način ona biti primenjena i koje će sve implikacije sprovođenja te presude izazvati u pogledu ponavljanja tih postupaka, kako će i na koji način biti sprovedeni, te kolika će to šteta biti i ko će snositi te štetne posledice”, izjavila je Zlatkovićeva za Srnu.

Predsednica Suda BiH Meddžida Kreso svojevremeno je za „Politiku” negirala tvrdnje da se pred ovim sudom donose presude bez upuštanja u ocenu o vremenskom važenju zakona.

„Netačna je i tvrdnja da je retroaktivna primena Krivičnog zakona BiH iz 2003. neobjašnjiva u pravnoj praksi. Brojni su primeri u zemljama Evrope u kojima su ta dela počinjena za vreme Drugog svetskog rata a sudilo se devedesetih godina po novim zakonima”, navela je Kreso u intervjuu za „Politiku”.