Шпанске жртве траже извињење од папе

Више од стотину шпанских група и удружења жртава диктатуре Франсиска Франка затражило је од папе Фрање да се јавно извини у име католичке цркве због тога што је ова институција подржала војни удар и Франков режим. Од аргентинског папе, такође се тражи да спречи беатификацију 522 „верских мученика” предвиђену за недељу у Терагони. Ове организације тврде да се у Терагони „под религиозном капом, приређује политички акт у знак одбране Франкове диктатуре”.

„Треба да знате да је Католичка црква подржала устанак Франкових генерала против Шпанске републике и да је на грађански рат у Шпанији гледала као на крсташки повод”, пише у овом писму папи. „Том подршком генералима озакоњена је фашистичка диктатура и репресија”.

Прошло је тридесет осам година откако је умро Франко, а жртве почињених злочина нису обештећене нити су откривене све масовне гробнице у које су закопани анонимни борци, песници, интелектуалци који су у Грађанском рату били на страни републиканаца. Током четири деценија диктатуре, обављале су се комеморације „палим борцима за бога и Шпанију” док су жртве које су се бориле против Франка занемариване.

„То исто данас покушава да ради владајућа Народна партија и католичка хијерархија”, тврди се у писму папи.

Шпанија је у период демократске транзиције ушла 1975. тако што су левица и десница склопиле Пакт заборава, политички споразум да се ради националног помирења не преиспитује оставштина диктатуре. Тек 2007. тада владајућа Социјалистичка партија тражила је да се осуди Франков режим против чега су гласали сада владајући конзервативци. Тада је и изгласан закон којим се између осталог забрањује употреба франкистичких симбола. Али када је на изборима 2011. Народна странка дошла на власт, она је затворила канцеларију, која се бавила жртвама Франкове репресије и у име штедње повукла све фондове за испитивање злочина.

Недавно је баш аргентински суд тражио да се изруче двојица Шпанаца осумњичених да су починили злочине против човечности у време шпанске диктатуре. По закону ове латиноамеричке земље, окривљенима за тако тешка дела може судити и домаће законодавство.

Игром историјске ироније, у Аргентини се и за садашњег папу Фрању сматра да се није довољно оградио од тамошње војне диктатуре (1976-1983) у којој је нестало 30.000 људи осумњичених за неистомишљеништво.

Познато је да је аргентинска католичка црква здушно помагала војни режим и затварала очи пред мучењима, одузимању деце, убиствима. Никад се није извинила нити покајала због те своје неславне улоге. Засад је неизвесно да ли ће папа одговорити на захтев шпанских жртава и извинити се у име црквене хијерархије, или ће овај апел, као и онај у његовој родној Аргентини, остати без одговора.

-------------------------------------------------------------------------

Аргентина неће Прибкеове посмртне остатке

Рим – Комеморација поводом смрти нацистичког злочинца Ериха Прибкеа биће одржана у Италији, пошто је Аргентина, где је бивши ес-ес официр желео да буде сахрањен, одбила да прими његове посмртне остатке, саопштио је јуче Прибкеов адвокат Паоло Ђакини, који је раније најавио да ће Прибке бити сахрањен поред своје жене у Аргентини, где је побегао после Другог светског рата, али су званичници у Буенос Ајресу одбили да прихвате његове посмртне остатке.

Аргентинско Министарство спољних послова објавило је на Твитеру да је „министар Хектор Тимерман наредио да се не учини ни најмањи корак који би дозволио повратак тела нацистичког злочинца Ериха Прибкеа у нашу земљу”. Прибке је после рата чак дочекао пензију отворено радећи као наставник у Аргентини, а 1995. изручен је Италији, где је 1998. осуђен на доживотну казну, због масакра познатог као „Адреатинске пећине” у близини Рима, у коме је у марту 1944. убијено 335 мушкараца, махом дечака, међу којима 26 Јевреја. Пресуда му је 2003. преиначена у кућни притвор због његовог здравственог стања, пренела је АНСА. Танјуг