Права ветерана и даље само на обећањима

Један предлог закона о борачко-инвалидској заштити је у процедури Народне скупштине Србије и не зна се када ће се наћи на дневном реду парламента, а други предлог закона припрема радна група Министарства рада, запошљавања и социјалне политике и – такође се не зна када би се могао наћи пред посланицима. Положај ветерана повремено се појави као важна тема у јавности, као што је то било у време протеста због неисплаћених ратних дневница, или када неко изврши злочин, те се из његове биографије непримерено фокусира чињеница да је био учесник ратова, па је, ето, „пукао” две деценије касније, као да је био бомба са одложеним дејством.

Државе иза којих су ратови посвећују пажњу грађанима који су се борили за своју земљу, од суседне Хрватске до САД. Углавом је реч о социјалној и здравственој подршци које су, на неки начин, знак пажње према онима који су у рату ризиковали живот и здравље. У Србији они који су избегли да се одазову мобилизацији одавно су амнестирани, а многи учесници рата су се 14 година после последњег оружаног сукоба нашли на маргини друштва. Породице погинулих и ратни инвалиди остварују извесна права, али има ветерана попут оних из Ваљева и околине, који су током транзиције остали без посла, или живе у скромним сеоским домаћинствима, па не могу да остваре право на здравствено осигурање, о чијим проблемима је „Политика” писала ових дана.

Државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић каже да је у току усаглашавање предлога закона са бројним ветеранским организацијама, што због њихове бројности није лако постићи, али да ће министарство учинити све да се време доношења овог закона што више скрати. Иначе у важећој области борачко-инвалидске заштите не постоји појам ратни ветеран, већ се користе термини борац, ратни или мирнодопски војни инвалид...

– Дефинисање појма ратни ветеран није само правно већ и политичко питање: чија је надлежност дефинисање појма ратни ветеран – овог министарства, Министарства одбране или неке друге институције. Такође, који учесници оружаних акција и рата се могу сматрати ратним ветеранима Србије: да ли учесници оружаних акција у земљи после 17. августа 1990. до трајања СФРЈ, да ли се могу обухватити и учесници оружаних акција ван територије Србије у периоду после априла 1992. године, са колико најмање дана учешћа у рату се неко може сматрати ратним ветераном – објашњава Станковић.

Тек одговором на ова питања, каже он, може се приступити утврђивању могућег броја ратних ветерана Србије.

– Није исто правити стратегију заштите ако има 100.000 или 800.000 ратних ветерана. Утврђивање основа стратегије ове заштите биће у непосредној зависности од материјалних могућности друштва – каже Станковић.

Са друге стране, народни посланик Саша Дујовић, председник партије Покрет ветерана и члан посланичке групе СПС-а, незадовољан је радом министарства, тврдећи да не раде довољно на унапређењу положаја ветерана, а да је поменути нацрт закона, каже иронично, сто прва верзија коју пишу.

– Није довољно само организовати прегледе ветерана, мора се успоставити законска заштита учесника ратова. Уместо да до решења дођемо кроз институције, бројна ветеранска удружења се боре за парче буџета надлежног министарства. Од председника Народне скупштине Небојше Стефановића добио сам одговор да ће у договору са шефовима посланичких клубова направити листу приоритета и утврдити када би се предлог закона који сам поднео могао наћи на дневном реду парламента. Очекујем да ће се посланици ускоро изјаснити о томе – каже Дујовић.

----------------------------------------------------------------

Ревизијом инвалиднина до борачког додатка

Најзанимљивији детаљ из предлога закона Саше Дујовића јесте „борачки додатак”, сума коју би ветерани месечно добијали а која би била у висини десет одсто просечне плате у Србији. На питање да ли мисли да је то реално у време када се говори о општој штедњи у држави, Дујовић одговара да би се до тог новца дошло без нових потраживања из буџета – ревизијом постојећих ратних војних инвалидских решења. Међу њима је, по његовој грубој процени, око 30 одсто свих решења лажирано, а око 20 одсто преувеличано када је у питању тежина повреда на основу којих се одређује инвалиднина. Због таквих малверзација било је и хапшења лекара и других службених лица.     

----------------------------------------------------------------

Подршка локалних самоуправа

Негован Станковић истиче да су и данас сви носиоци власти (од општинских и градских до покрајинских и републичких) укључени у заштиту ветерана. Добар пример допунске заштите од стране локалних самоуправа су прописи града Београда, којима се ратним ветеранима обезбеђује додатна материјална и друга заштита у виду материјалних давања и субвенција у плаћању комуналних услуга.