Сви смо ми помало менаџери

Првог дана на послу у магацину на Белим водама, Мане Курјак ушао је у канцеларију шефа.

– Смиљка, трчи до продавнице по бурек за све! Ти, Арсо, брзо препаркирај службена кола! Будо, да однесеш овај допис на трећи спрат, ’ајде док трепнем! – делио је руководилац наређења радницима, који се одмах растрчаше.

– Ви сте шеф Јовица? – упита га Мане кад остадоше сами.

– Јесам Јовица, ал’ нисам шеф – значајно одговори овај, вадећи из фиоке смотуљак. – Ја сам ти, бато, менаџер за људске ресурсе – отпаковао је завежљај.

Унутра су били бели лук, кајмак и мало хлеба.

– Аха. Као некада шеф кадровске службе – примети Мане. Погрешно.

– Ма каква кадровска, то је... – заста Јовица, па посеже за папирићем из џепа.

– ...то је... то је... реликт мрачних времена! – прочита с хартијице и тутну је назад. Кад је загризао храну, мало кајмака паде му на одећу.

– Ово је озбиљна фирма, бре! – брисао је Јовица флеку са тренерке. – Факултетски образован кадар и сви су менаџери! Него, ајде ти за мном!

Курјак се убрзо обрео у просторији препуној кутија.

– Ово све да преместиш у шлепер, имаш сат времена!

– Али, нисте рекли да ћу бити носач – каза Мане.

– Па и ниси. Ти си бокс менаџер. Управљач кутијама. Јасно? – зарежа Јовица и оде.

Мане оста сам. Поче да вукља кутије. Напољу срете Буду – сишао је с трећег спрата на пуш-паузу.

– Шта има, курир? – покуша да уђе у причу.

– Нисам ја курир! То је реликт прошлих времена! Ја сам менаџер за интерну комуникацију – одговори Буда.

Курјак одмахну руком и настави посао. Кад је све утоварио, за воланом шлепера спази Арсу; после успешног препаркиравања куњао је у кабини.

– Еј, возач, ја завршио – покуца Мане на стакло.

– Нисам ја возач – протрља Арса очи. – То је реликт прошлих времена. Ја сам менаџер транспорта!

Кад, ето Смиљке. Ноге је обила док није нашла бурек за цео колектив.

– А чега си ти менаџер? – упита је Мане.

– Како чега? Па, за јавне набавке! – брецну се ова. – Менаџерска струка је будућност! – закључи значајно.

Видевши колеге уклештене између мрачне прошлости и најава светле будућности, Мане Курјак се определи за садашњост и збриса. Преквалификовао се тако у менаџера за контролу квалитета и то – свог живота.