Svi smo mi pomalo menadžeri

Prvog dana na poslu u magacinu na Belim vodama, Mane Kurjak ušao je u kancelariju šefa.

– Smiljka, trči do prodavnice po burek za sve! Ti, Arso, brzo preparkiraj službena kola! Budo, da odneseš ovaj dopis na treći sprat, ’ajde dok trepnem! – delio je rukovodilac naređenja radnicima, koji se odmah rastrčaše.

– Vi ste šef Jovica? – upita ga Mane kad ostadoše sami.

– Jesam Jovica, al’ nisam šef – značajno odgovori ovaj, vadeći iz fioke smotuljak. – Ja sam ti, bato, menadžer za ljudske resurse – otpakovao je zavežljaj.

Unutra su bili beli luk, kajmak i malo hleba.

– Aha. Kao nekada šef kadrovske službe – primeti Mane. Pogrešno.

– Ma kakva kadrovska, to je... – zasta Jovica, pa poseže za papirićem iz džepa.

– ...to je... to je... relikt mračnih vremena! – pročita s hartijice i tutnu je nazad. Kad je zagrizao hranu, malo kajmaka pade mu na odeću.

– Ovo je ozbiljna firma, bre! – brisao je Jovica fleku sa trenerke. – Fakultetski obrazovan kadar i svi su menadžeri! Nego, ajde ti za mnom!

Kurjak se ubrzo obreo u prostoriji prepunoj kutija.

– Ovo sve da premestiš u šleper, imaš sat vremena!

– Ali, niste rekli da ću biti nosač – kaza Mane.

– Pa i nisi. Ti si boks menadžer. Upravljač kutijama. Jasno? – zareža Jovica i ode.

Mane osta sam. Poče da vuklja kutije. Napolju srete Budu – sišao je s trećeg sprata na puš-pauzu.

– Šta ima, kurir? – pokuša da uđe u priču.

– Nisam ja kurir! To je relikt prošlih vremena! Ja sam menadžer za internu komunikaciju – odgovori Buda.

Kurjak odmahnu rukom i nastavi posao. Kad je sve utovario, za volanom šlepera spazi Arsu; posle uspešnog preparkiravanja kunjao je u kabini.

– Ej, vozač, ja završio – pokuca Mane na staklo.

– Nisam ja vozač – protrlja Arsa oči. – To je relikt prošlih vremena. Ja sam menadžer transporta!

Kad, eto Smiljke. Noge je obila dok nije našla burek za ceo kolektiv.

– A čega si ti menadžer? – upita je Mane.

– Kako čega? Pa, za javne nabavke! – brecnu se ova. – Menadžerska struka je budućnost! – zaključi značajno.

Videvši kolege ukleštene između mračne prošlosti i najava svetle budućnosti, Mane Kurjak se opredeli za sadašnjost i zbrisa. Prekvalifikovao se tako u menadžera za kontrolu kvaliteta i to – svog života.