Жене које су трпеле насиље

„Дошао је да проси моју сестру, али је оженио мене”, почиње исповест жена која је трпела злостављање супруга. Трпела је колико је могла, па га је убила. Њена сапатница казала је: „Дошао је код мога оца и мајке, с намером да се жени. Дали су ме без моје воље јер ме бије глас да сам разведена.” Трећа се с горчином присетила да се удала за свог професора с факултета. Још једна у низу паћеница рекла је: „Довео је девојку да јој у салону код мене плетем кикице. Њу сам уредила, а у њега се заљубила и дотакла дно једног дна.” Следећа у исповедаоници горко је процедила: „Упознала сам га у кафићу, био је ортак мога друга.” Жена до ње се надовезала: „Мене је с будућим мужем и највећим злом спојила другарица.” Медицинска сестра упознала је своју погрешну љубав у дому здравља.

Ових седам жена деле исту судбину. Њихове приче сабране су у комаду „Трпеле”, који је синоћ премијерно изведен на Новој сцени у Београдском драмском позоришту, које отвара своју јесењу сезону. Комад је настао по тексту Милене Деполо и Бобана Скерлића, који потписује и режију.

Представа се бави насиљем над женама и настала је на основу документарног материјала – аутентичних исповести жена жртава насиља. Основна тема је тренутак у коме су те жене, пошто су дуго трпеле, одлучиле да се коначно супротставе насиљу својих партнера насиљем. У питању је социјално ангажован пројекат, коме је циљ да подстакне на подизање свести о овом проблему.

Жене које су налазе у затвору јер су убиле своје злостављаче играју Јадранка Селец, Даница Ристовски, Милена Павловић, Милица Зарић, Наташа Марковић, Слађана Влајовић и Ивана Николић.

Уз истините и потресне приче жена из различитих социјалних слојева пружен је позоришни поглед на један озбиљан друштвени проблем.

Аутентичне исповести које су коришћене у комаду део су истраживања које је Хелсиншки одбор спровео у затвору, где казну служе жене које су убиле своје злостављаче. У процесу настанка представа није имала унапред исписан текст драме. Пошло се од исповести жена, али се водило рачуна и о томе да се разуме и насилник.

Публици су драматичне приче предочене једноставним језиком и сонговима.

Како би представа била аутентичнија, глумачки ансамбл се припремао гледајући документарне филмове о женама у затвору.

Редитељ Скерлић је у програму навео низ ставки када мушкарци у свом гневу „имају право” да дигну руку на жену: ако жена погреши, ако се прави фина, ако је равнодушна, ако се нећка, па чак и ако је воли...

А, оне, жене, на робији су а нису лопови ни разбојници. Нису убице, а убиле су. Убиле су када више нису могле или нису хтеле да трпе. Зашто су до тада трпеле? Ко је крив за то?

Скерлић признаје да је крив и он који је овај комад написао и сви ми што припадамо друштву које сматра да жена припада мушкарцу, да свако има право да ради шта хоће у своја четири зида, да је развод срамота, да мушкарац не сме бити слаб, а жена слободна. Криви смо што окрећемо главу јер не треба да се мешамо, зато што су нам мале батине прихватљиве, а пристајемо да постоји макар један прихватљив разлог да мушкарац бије жену.

Деполо је подсетила да је свака трећа жена у Србији жртва физичког насиља у породици. Свака друга трпи психичко злостављање, а свака четврта је бар једном у животу била изложена физичком насиљу у породици.

Можда ће ова представа о потресним судбинама помоћи да се насиљу стане у крај и да пред несрећама људи око нас не затварамо очи.

Премијери су присуствовале многобројне личности из јавног живота земље.

Ово је прва од четири нове представе које ће се према најави Маше Михаиловић, директорке БДП-а, наћи на сцени позоришта до краја године.