Време је за мир Срба и Хрвата

У односима између Србије и Хрватске постигнут је напредак, констатовали су јуче председници Томислав Николић и Иво Јосиповић, али се, изузев о питању међусобних тужби пред Међународним судом правде, нису сагласили око тога која су то кључна отворена питања која ремете односе две државе. За Србију су то, како је на конференцији за новинаре после сусрета у четири ока рекао председник Николић, проблеми са којима се среће српска заједница у Хрватској, док је за Загреб, према речима председника Јосиповића, и даље на врху листе приоритетних питања решавање проблема несталих.

Два председника, који су први пут званично разговарали од када је Николић у мају прошле године изабран за председника Србије, сложила су се да би тужбе за геноцид које су Србија и Хрватска поднеле пред судом у Хагу могле озбиљно да угрозе односе Београда и Загреба, али и поред тога хрватска страна, како се јуче чуло, озбиљно размишља о томе да ипак не одустане од судског спора. У Београду, међутим, влада потпуно другачије расположење.

Фото Р. Крстинић

Уз опаску да је „Хрватска одустала од повлачења тужби за геноцид иако је Србија показала спремност да повуче контратужбу”, председник Србије је истакао да би повлачење тужби довело до потпуног мира између наше две државе, јер каква год да буде пресуда од трећег лица, неко неће бити задовољан.

„Ја гледам у будућност. Господин Јосиповић и ја, наше владе, наши грађани желе да живе мирно. Никада не можете рећи да су добри пријатељи они који иду на суд. Добри пријатељи спорове решавају пре суда”, рекао је Николић одговарајући на питање хрватске новинарке зашто би Загреб требало да одустане од тужбе. 

Он је такође запитао шта ако се испостави да смо погрешили и једни и други, па неко каже да су обе тужбе потпуно оправдане. Много је важније, како је нагласио, да успоставимо мир за многа времена, јер у противном свако ће одредити своје најбоље правне стручњаке и пронаћи све што је компромитујуће за ону другу државу. 

Уколико ипак дође до судског спора било би то, како је рекао, три недеље међусобног блаћења. Како би после судског спора у коме ће неко да буде стављен на стуб срама било могуће наставити сарадњу, наступати на трећим тржиштима, запитао је председник Николић.

Уз констатацију да хрватска влада још није донела дефинитивну одлуку, председник Јосиповић је ипак наговестио да је таква одлука врло близу. Пре заузимања коначног става, како је рекао, хрватска страна очекује неке ствари. У том контексту он је поновио већ добро познати став Загреба да се мора много више учинити на решавању питања несталих, јер је за Хрватску то врхунско морално и правно питање. У том случају било би и много више простора за размишљање о поступку који би резултирао престанком судског спора.

Уколико до поступка дође, у њему ће, како је рекао, бити пуно тога изречено што неће бити пријатно да чују ни једна ни друга страна, „али то су историјске истине”.

„Ако тужба и опстане, морам рећи да смо имали и тежих догађаја међу државама и народима и мораћемо са тим живети и сарађивати што је најбоље могуће, без обзира на те тужбе”, констатовао је председник Јосиповић.

Када је реч о осталим отвореним питањима, председник Србије је рекао да постоји сагласност да се дефинише временски оквир за њихово решавање, те да је Београду, пре свега због српских грађана у Хрватској, стало да дође до потпуног отопљавања односа са Загребом. Према његовим речима и поред проблема са којим се суочава српска мањина, Београд покушава да не ствара тензије. Охрабрујућа је, како је истакао, одлучност председника Јосиповића да се поштује Закон о правима националних мањина. Као основне проблеме он је истакао уживање права на употребу српског језика, пропорционалну заступљеност у телима локалне самоуправе и јавним службама, правосуђу и полицији, често угрожавање безбедности, а у последње време изражена је, како је констатовао, и појава етнички мотивисаних инцидената и говора мржње против Србије и Срба.

„У школским уџбеницима Срби су квалификовани као окупатори и четници. У појединим жупанијама још нису регистроване образовне установе као школе српске националне мањине, већ као образовне институције у којима се настава изводи на српском језику. У електронским медијима не постоји редакција програма на српском језику”, набројао је Николић као неке од проблема, али је и похвалио то што је из буџета издвојен новац за обнову порушених православних цркава. Одговарајући на ово Јосиповић је рекао да неки од проблема које српска заједница има у Хрватској, када је реч о остваривању уставних права, има и хрватска мањина у Србије.

Велики напредак је, према његовој оцени, постигнут када је реч о сарадњи правосуђа две државе на прогону починилаца ратних злочина, али и сарадњи у области сузбијања организованог и прекограничног криминала.

Уз опаску да живот овог тренутка иде испред политике, јер је сарадња привредника, научника, уметника и спортиста боља него она политичка, председник Хрватске је оценио да је то порука да две земље могу више и боље.

У српској и хрватској делегацији јуче су били и представници Факултета политичких наука из Београда и Факултета политичких знаности из Загреба, који су потписали споразум о сарадњи ове две високошколске установе. 

Ј. Церовина

Фото Р. Крстинић

Отворена граница не може заувек остати отворена

Председник Хрватске се пожалио да се застало са решавањем питања границе две државе. Проблем је, како је објаснио, што две државе имају опречне ставове према томе како би то требало разрешити. 

„Разговори се морају интензивирати, а ако утврдимо да нисмо у стању наћи неко компромисно решење имамо искуство са Словенијом, које каже да је у таквим случајевима, да би се предупредили сви могући политички проблеми, добро користити одређене механизме међународног права. Питање отворених граница не може остати заувек отворено”, закључио је Јосиповић.

Хрватску, како је рекао, тишти и питање сукцесије. Загреб није задовољан темпом којим се сукцесија решава. Као посебно проблематичне издвојио је проблем војне имовине, као и имовине бивше федерације и проблем архива.

-----------------------------------------

Јосиповић: Нисмо осуђени да заувек будемо непријатељи

Председник Хрватске Иво Јосиповић поручио је јуче у Скупштини Србије да две државе и два народа морају, у име боље будућности, да обнове међусобно поверење, затворе историјске странице сукоба, да имају политичку вољу и одлучност да затворе круг сукоба и отворе простор за истинско партнерство.

„Не прихватам да нас наша тешка историја заувек чини непријатељима, или барем странама које никако не могу наћи заједнички језик – не прихватам безнађе, не прихватам дефетизам – то су све изрази страха, незнања и немоћи, недостатка визије и самопоуздања”, рекао је он.

Јосиповић је казао да две земље морају да гледају напред и да се не могу исцрпљивати сталним гледањем уназад и бити таоци, како је навео, оних људи или група које живе од сукоба и од њега политички и финансијски профитирају.

Јосиповић је рекао да се земље не могу исцрпљивати ни у „незрелим расправама о лидерству”, о томе ко је важнији, већи или јачи, што је оценио бесмисленим, већ да треба да се тежи партнерству у развоју, европским вредностима и људскости.

Танјуг

------------------------------------------

Дачић: Одлучније решавати отворена питања

У решавању отворених питања између Србије и Хрватске треба предузимати одлучније кораке, јер је то у интересу будућности наших народа и држава и стабилности у региону, истакао је данас председник Владе Србије Ивица Дачић у разговору са председником Хрватске Ивом Јосиповићем.

У разговору је оцењено да Србија и Хрватска треба да унапређују политичке односе и подстичу економску сарадњу и кроз заједничке наступе на трећим тржиштима, саопштила је Канцеларија Владе Србије за сарадњу с медијима.