Литвански мост ка истоку

Од нашег специјалног извештача

Вилњус – Литванија се спрема за једну од својих најзначајнијих мисија откако је 2004. постала чланица Европске уније.

Балтичка земља која тренутно држи полугодишње председавање ЕУ намерава да своју географску позицију искористи да на самиту Европске уније у Вилњусу крајем новембра подстакне политичко и економско приближавање ЕУ и држава чланица програма Источног партнерства.

„Очекујемо да ће предстојећи самит о Источном партнерству бити својеврсна прекретница, што би био један од доприноса нашег председавања ЕУ“, каже за „Политику“ Андрјуз Брузга, саветник литванског премијера Алгирдаса Буткевичијуса.

Јачање Источног партнерства, стратегија коју је ЕУ усвојила 2009. као део европске политике према суседима, односи се на Азербејџан, Белорусију, Грузију, Јерменију, Молдавију и Украјину.

„Намера је да се кроз различите облике помоћи и подршке – споразуме о слободној трговини, царинској унији, финансијској помоћи или нових пословних могућности – подстакне политичко приближавање ових земаља Европској унији и њихова економска интеграција“, каже Брузга.

Литванија има потенцијале за овакву мисију. Земља је за кратко време од независности 1990, када је као прва иступила из Совјетског Савеза, успела да оствари велике резултате.

Увела је слободно тржиште, ојачала економију, консолидовала демократске институције и по узору на брз развој малих „азијских тигрова“ стекла титулу једног од три „балтичка тигра”, уз Естонију и Летонију.

Током година глобалне економске и финансијске кризе, Литванија се показала као знатно успешнија од многих других већих чланица ЕУ. Данас се говори не само о потпуном опоравку, већ и напретку земље од 3,2 милиона становника.

Привреда бележи раст од 3,5 одсто – нижи него у временима експанзије – али стабилан за време кризе, расте извоз, све су већи и приходи од туризма. Незапосленост је са 17 сведена на 12 одсто. Буџет се пуни, иако по цену смањења плата у јавном сектору за петину и отпуштање 15 одсто чиновника током 2009. и 2010.

„Криза је превазиђена, успостављен је стабилан привредни раст. Захваљујући већој запослености поново расте и широка потрошња и, све у свему, људи показују више оптимизма“, задовољно каже Брузга.

После Естоније, која је увела евро, и Летоније која ће га увести наредне године, и Литванија се припрема за улазак у еврозону 2015. У међувремену уредно испуњава своје обавезе према Бриселу, мада јој то не пада тешко с обзиром на то да за заједничку касу ЕУ издваја нешто изнад 400 милиона евра годишње, а из разних европских фондова добија пет пута више!

Промовишући током председавања ЕУ здравије јавно финансирање, спровођење Пакта за стабилност, раст, запошљавање, банкарску унију, унутрашње енергетско тржиште ЕУ и јачање уније као глобалног модела отворености и безбедности, Литванија ће у новембру покушати да постане мост између истока и запада.

То је деликатан задатак имајући у виду да њен моћан сусед, Русија, подозриво гледа на све покушаје привлачења бивших совјетских република ка западу и одвлачења од планова Кремља да на политичким и економским основама ојача сфере сопственог утицаја.