Litvanski most ka istoku

Od našeg specijalnog izveštača

Vilnjus – Litvanija se sprema za jednu od svojih najznačajnijih misija otkako je 2004. postala članica Evropske unije.

Baltička zemlja koja trenutno drži polugodišnje predsedavanje EU namerava da svoju geografsku poziciju iskoristi da na samitu Evropske unije u Vilnjusu krajem novembra podstakne političko i ekonomsko približavanje EU i država članica programa Istočnog partnerstva.

„Očekujemo da će predstojeći samit o Istočnom partnerstvu biti svojevrsna prekretnica, što bi bio jedan od doprinosa našeg predsedavanja EU“, kaže za „Politiku“ Andrjuz Bruzga, savetnik litvanskog premijera Algirdasa Butkevičijusa.

Jačanje Istočnog partnerstva, strategija koju je EU usvojila 2009. kao deo evropske politike prema susedima, odnosi se na Azerbejdžan, Belorusiju, Gruziju, Jermeniju, Moldaviju i Ukrajinu.

„Namera je da se kroz različite oblike pomoći i podrške – sporazume o slobodnoj trgovini, carinskoj uniji, finansijskoj pomoći ili novih poslovnih mogućnosti – podstakne političko približavanje ovih zemalja Evropskoj uniji i njihova ekonomska integracija“, kaže Bruzga.

Litvanija ima potencijale za ovakvu misiju. Zemlja je za kratko vreme od nezavisnosti 1990, kada je kao prva istupila iz Sovjetskog Saveza, uspela da ostvari velike rezultate.

Uvela je slobodno tržište, ojačala ekonomiju, konsolidovala demokratske institucije i po uzoru na brz razvoj malih „azijskih tigrova“ stekla titulu jednog od tri „baltička tigra”, uz Estoniju i Letoniju.

Tokom godina globalne ekonomske i finansijske krize, Litvanija se pokazala kao znatno uspešnija od mnogih drugih većih članica EU. Danas se govori ne samo o potpunom oporavku, već i napretku zemlje od 3,2 miliona stanovnika.

Privreda beleži rast od 3,5 odsto – niži nego u vremenima ekspanzije – ali stabilan za vreme krize, raste izvoz, sve su veći i prihodi od turizma. Nezaposlenost je sa 17 svedena na 12 odsto. Budžet se puni, iako po cenu smanjenja plata u javnom sektoru za petinu i otpuštanje 15 odsto činovnika tokom 2009. i 2010.

„Kriza je prevaziđena, uspostavljen je stabilan privredni rast. Zahvaljujući većoj zaposlenosti ponovo raste i široka potrošnja i, sve u svemu, ljudi pokazuju više optimizma“, zadovoljno kaže Bruzga.

Posle Estonije, koja je uvela evro, i Letonije koja će ga uvesti naredne godine, i Litvanija se priprema za ulazak u evrozonu 2015. U međuvremenu uredno ispunjava svoje obaveze prema Briselu, mada joj to ne pada teško s obzirom na to da za zajedničku kasu EU izdvaja nešto iznad 400 miliona evra godišnje, a iz raznih evropskih fondova dobija pet puta više!

Promovišući tokom predsedavanja EU zdravije javno finansiranje, sprovođenje Pakta za stabilnost, rast, zapošljavanje, bankarsku uniju, unutrašnje energetsko tržište EU i jačanje unije kao globalnog modela otvorenosti i bezbednosti, Litvanija će u novembru pokušati da postane most između istoka i zapada.

To je delikatan zadatak imajući u vidu da njen moćan sused, Rusija, podozrivo gleda na sve pokušaje privlačenja bivših sovjetskih republika ka zapadu i odvlačenja od planova Kremlja da na političkim i ekonomskim osnovama ojača sfere sopstvenog uticaja.