Расплет у минут до 12

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Иако је на крају уторка све упућивало да Америка ипак улази у „црвену зону” и да је њен историјски банкрот неизбежан, у среду се разведрило, уз мноштво индикатора да ће се њена политичка елита ипак уразумити и земљу, па и свет, одмаћи од провалије нове економске кризе.

Пошто им није успео последњи маневар – да Представнички дом буде тај који ће формулисати споразум и тиме одговорност за његово (не)усвајање пребаци на Сенат – лидер Републиканаца Џон Бејнер је сигнализирао да је од тога дигао руке и да ће на гласање ставити шта год да усвоји Сенат.

Јуче пре подне оданде су слати сигнали да је договор „веома близу”, а непосредно пре закључивања овог издања је саопштено да је и постигнут, што је нагло повећало оптимизам, али су остали страхови да би неки непоћудни сенатор из „камиказе бригаде” републиканаца све ипак могао приликом гласања да минира.

Показало се да републикански клуб у Представничком дому нико не контролише, а поготово не Бејнер, који прекјуче због отпора радикалне фракције своје партије није успео да на гласање стави чак два предлога за расплет кризе.

Ситуацију у редовима америчких конзервативаца најбоље је описао један од њихових првака, сенатор и њихов председнички кандидат из 2008, Џон Мекејн: „Републиканци морају да схвате да су изгубили ову битку, као што сам и предвидео још пре неколико недеља – да нећемо моћи да победимо зато што смо тражили нешто што је неоствариво.”

Решење о којем су у Сенату преговарали вође тамошње демократске већине и републиканске мањине, Хери Рид и Мич Меконел, остало је у основи неизмењено: плафон за задуживање федералне државе подиже се са роком важења до фебруара, а фискална блокада владе се одмах укида, с тим да се коначни буџетски документ усвоји касније, до средине јануара, после преговора две партије о његовом дугорочном уравнотежавању.

Главни проблем у среду био је међутим трка са временом и дилеме која процедура – да ли да се гласа прво у Сенату или Представничком дому – омогућава да се закон са овим решењима усвоји пре него што почне данашњи дан, 17. октобар, када Обаминој влади истиче законско овлашћење да се задужује и тиме намирује своје обавезе које су тренутно веће од њених прихода.

Иако су контуре најављеног расплета указивале да је Обама из овог дуела изашао као победник, јер је одбранио принцип да не попушта под политичким уценама („са пиштољем прислоњеним уз чело”, како је то објаснио), у овој кризи су сви губитници.

Она је поново, као и у сличним ситуацијама у последње три године, показала нефункционалност политичког система и дубоки јаз између републиканаца и демократа пре свега кад је реч о социјалној улози државе, око чега су се две партије спориле и кроз историју.

У очима јавности, за овај хаос су одговорни сви – и председник и демократе и републиканци, мада је кривица ипак у највећој мери приписана конзервативцима. Рејтинг се срозао свима, а понајвише је претрпео кредибилитет САД у свету, пошто је дискредитована њихова поузданост, односно нису биле на висини своје улоге светског лидера, а као локомотива светске економије нису показале одговорност за судбину вагона које вуку.

Агенција „Фич” је најавила да ће због свега највероватније снизити амерички кредитни рејтинг („Стандард и Пурс” је то учинио још у лето 2011), док су неки блогери тим поводом изнели алтернативни предлог: да се снизи рејтинг америчке политике.