Rasplet u minut do 12

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Iako je na kraju utorka sve upućivalo da Amerika ipak ulazi u „crvenu zonu” i da je njen istorijski bankrot neizbežan, u sredu se razvedrilo, uz mnoštvo indikatora da će se njena politička elita ipak urazumiti i zemlju, pa i svet, odmaći od provalije nove ekonomske krize.

Pošto im nije uspeo poslednji manevar – da Predstavnički dom bude taj koji će formulisati sporazum i time odgovornost za njegovo (ne)usvajanje prebaci na Senat – lider Republikanaca Džon Bejner je signalizirao da je od toga digao ruke i da će na glasanje staviti šta god da usvoji Senat.

Juče pre podne odande su slati signali da je dogovor „veoma blizu”, a neposredno pre zaključivanja ovog izdanja je saopšteno da je i postignut, što je naglo povećalo optimizam, ali su ostali strahovi da bi neki nepoćudni senator iz „kamikaze brigade” republikanaca sve ipak mogao prilikom glasanja da minira.

Pokazalo se da republikanski klub u Predstavničkom domu niko ne kontroliše, a pogotovo ne Bejner, koji prekjuče zbog otpora radikalne frakcije svoje partije nije uspeo da na glasanje stavi čak dva predloga za rasplet krize.

Situaciju u redovima američkih konzervativaca najbolje je opisao jedan od njihovih prvaka, senator i njihov predsednički kandidat iz 2008, Džon Mekejn: „Republikanci moraju da shvate da su izgubili ovu bitku, kao što sam i predvideo još pre nekoliko nedelja – da nećemo moći da pobedimo zato što smo tražili nešto što je neostvarivo.”

Rešenje o kojem su u Senatu pregovarali vođe tamošnje demokratske većine i republikanske manjine, Heri Rid i Mič Mekonel, ostalo je u osnovi neizmenjeno: plafon za zaduživanje federalne države podiže se sa rokom važenja do februara, a fiskalna blokada vlade se odmah ukida, s tim da se konačni budžetski dokument usvoji kasnije, do sredine januara, posle pregovora dve partije o njegovom dugoročnom uravnotežavanju.

Glavni problem u sredu bio je međutim trka sa vremenom i dileme koja procedura – da li da se glasa prvo u Senatu ili Predstavničkom domu – omogućava da se zakon sa ovim rešenjima usvoji pre nego što počne današnji dan, 17. oktobar, kada Obaminoj vladi ističe zakonsko ovlašćenje da se zadužuje i time namiruje svoje obaveze koje su trenutno veće od njenih prihoda.

Iako su konture najavljenog raspleta ukazivale da je Obama iz ovog duela izašao kao pobednik, jer je odbranio princip da ne popušta pod političkim ucenama („sa pištoljem prislonjenim uz čelo”, kako je to objasnio), u ovoj krizi su svi gubitnici.

Ona je ponovo, kao i u sličnim situacijama u poslednje tri godine, pokazala nefunkcionalnost političkog sistema i duboki jaz između republikanaca i demokrata pre svega kad je reč o socijalnoj ulozi države, oko čega su se dve partije sporile i kroz istoriju.

U očima javnosti, za ovaj haos su odgovorni svi – i predsednik i demokrate i republikanci, mada je krivica ipak u najvećoj meri pripisana konzervativcima. Rejting se srozao svima, a ponajviše je pretrpeo kredibilitet SAD u svetu, pošto je diskreditovana njihova pouzdanost, odnosno nisu bile na visini svoje uloge svetskog lidera, a kao lokomotiva svetske ekonomije nisu pokazale odgovornost za sudbinu vagona koje vuku.

Agencija „Fič” je najavila da će zbog svega najverovatnije sniziti američki kreditni rejting („Standard i Purs” je to učinio još u leto 2011), dok su neki blogeri tim povodom izneli alternativni predlog: da se snizi rejting američke politike.