Тешка реч: погром

Расизмом изазвани напади на житеље неруског порекла све су учесталији и откривају да се Русија суочава са великим проблемима међунационалних односа.

„Руси су одувек били склони погромима”, пише амерички часопис „Њу рипаблик” поводом последњих окршаја у московској четврти Бирјуљово када су банде беспризорних прогањале неруске становнике после убиства младог Руса за које је осумњичен човек „са Кавказа“.

„Број нелегалних имиграната који се свакодневно и на све могуће начине сливају у руске градове мањи је једино од броја сличних несрећника који покушавају да се докопају територије САД”, пише амерички лист. „Разлика је само у томе што се у САД на све начине боре против ове пошасти, док су руске границе практично отворене“.

Омраза између две заједнице стално се увећава.

Имигранти су на берзи рада спремни да се „продају” за много мање пара, не презају да раде и најтеже послове, понижавају се само да би опстали у новој средини и онима „код куће” дојавили да су успели и послали им рубље за живот.

Староседеоци не желе да им придошлице „прљају“ град.

Религија ту има своју улогу. Дошљаци са Кавказа су махом муслимани, московски бранитељи „руске чистоте“ крију се под одорама Руске православне цркве.

Московски окршаји између дошљака са Кавказа, махом препродаваца пољопривредних производа, и локалних банди неонациста и клеронационалиста дешавају се практично сваке недеље.

Повод је небитан. Важно је да се разбије нечија глава, палицом за безбол, металном шипком, стакленом флашом, да се испали понеки метак. Полиција ће већ одрадити свој посао и тако до следећег викенда.

После онога што се десило у Бирјуљову, када је приведено чак 1.200 имиграната, недавно изабрани градоначелник престонице Сергеј Собјанин је, на питање да ли је посетио место сукоба, лаконски одговорио:

„Куда да идем, на пијацу, да се расправљам са националистима или витлам пендреком? То је посао професионалаца и они су га обавили савесно.”

За разлику од Собјанина, „Светски руски народни сабор” (СРНС), организација која окупља угледне грађане, интелектуалце, представнике цркве по целом свету, сматрао је потребним да се озбиљније позабави проблемом етничког насиља.

По њима, током последњих година је услед драматичних политичких и економских промена и локалних ратова на Кавказу дошло до видљиве дезоријентације грађана, што поприма све масовнији и све агресивнији карактер. Угрожени су безбедност и међунационална слога између Руса и осталих етничких група, сматрају у СРНС-у.

„Стиче се утисак да су поводи за активно деловање полиције у борби против илегалне, па и криминалне миграције и сиве економије, тек повремена најава локалних или општих избора. Или посебно жестоки инциденти, са окрвављеним главама. У осталим случајевима свим поменутим проблемима као да је остављено на вољу да се шире целом земљом”, закључак је СРНС-а.

Погроми, иначе, нису новост у Русији. Још у царска времена, па и касније у Совјетском Савезу, овој врсти насиља посебно су били изложени Јевреји, што је и узроковало њихов масовни одлазак, прво према Пољској и централној Европи у царска времена, а после распада СССР-а добили су дозволе да се иселе за Израел.

И Руси су често били жртве погрома. При осамостаљењу Киргизије, масе бесних Киргиза ишле су од куће до куће Руса који су тамо живели и јасно им стављали до знања да су непожељни.

Слободан Самарџија