Teška reč: pogrom

Rasizmom izazvani napadi na žitelje neruskog porekla sve su učestaliji i otkrivaju da se Rusija suočava sa velikim problemima međunacionalnih odnosa.

„Rusi su oduvek bili skloni pogromima”, piše američki časopis „Nju ripablik” povodom poslednjih okršaja u moskovskoj četvrti Birjuljovo kada su bande besprizornih proganjale neruske stanovnike posle ubistva mladog Rusa za koje je osumnjičen čovek „sa Kavkaza“.

„Broj nelegalnih imigranata koji se svakodnevno i na sve moguće načine slivaju u ruske gradove manji je jedino od broja sličnih nesrećnika koji pokušavaju da se dokopaju teritorije SAD”, piše američki list. „Razlika je samo u tome što se u SAD na sve načine bore protiv ove pošasti, dok su ruske granice praktično otvorene“.

Omraza između dve zajednice stalno se uvećava.

Imigranti su na berzi rada spremni da se „prodaju” za mnogo manje para, ne prezaju da rade i najteže poslove, ponižavaju se samo da bi opstali u novoj sredini i onima „kod kuće” dojavili da su uspeli i poslali im rublje za život.

Starosedeoci ne žele da im pridošlice „prljaju“ grad.

Religija tu ima svoju ulogu. Došljaci sa Kavkaza su mahom muslimani, moskovski branitelji „ruske čistote“ kriju se pod odorama Ruske pravoslavne crkve.

Moskovski okršaji između došljaka sa Kavkaza, mahom preprodavaca poljoprivrednih proizvoda, i lokalnih bandi neonacista i kleronacionalista dešavaju se praktično svake nedelje.

Povod je nebitan. Važno je da se razbije nečija glava, palicom za bezbol, metalnom šipkom, staklenom flašom, da se ispali poneki metak. Policija će već odraditi svoj posao i tako do sledećeg vikenda.

Posle onoga što se desilo u Birjuljovu, kada je privedeno čak 1.200 imigranata, nedavno izabrani gradonačelnik prestonice Sergej Sobjanin je, na pitanje da li je posetio mesto sukoba, lakonski odgovorio:

„Kuda da idem, na pijacu, da se raspravljam sa nacionalistima ili vitlam pendrekom? To je posao profesionalaca i oni su ga obavili savesno.”

Za razliku od Sobjanina, „Svetski ruski narodni sabor” (SRNS), organizacija koja okuplja ugledne građane, intelektualce, predstavnike crkve po celom svetu, smatrao je potrebnim da se ozbiljnije pozabavi problemom etničkog nasilja.

Po njima, tokom poslednjih godina je usled dramatičnih političkih i ekonomskih promena i lokalnih ratova na Kavkazu došlo do vidljive dezorijentacije građana, što poprima sve masovniji i sve agresivniji karakter. Ugroženi su bezbednost i međunacionalna sloga između Rusa i ostalih etničkih grupa, smatraju u SRNS-u.

„Stiče se utisak da su povodi za aktivno delovanje policije u borbi protiv ilegalne, pa i kriminalne migracije i sive ekonomije, tek povremena najava lokalnih ili opštih izbora. Ili posebno žestoki incidenti, sa okrvavljenim glavama. U ostalim slučajevima svim pomenutim problemima kao da je ostavljeno na volju da se šire celom zemljom”, zaključak je SRNS-a.

Pogromi, inače, nisu novost u Rusiji. Još u carska vremena, pa i kasnije u Sovjetskom Savezu, ovoj vrsti nasilja posebno su bili izloženi Jevreji, što je i uzrokovalo njihov masovni odlazak, prvo prema Poljskoj i centralnoj Evropi u carska vremena, a posle raspada SSSR-a dobili su dozvole da se isele za Izrael.

I Rusi su često bili žrtve pogroma. Pri osamostaljenju Kirgizije, mase besnih Kirgiza išle su od kuće do kuće Rusa koji su tamo živeli i jasno im stavljali do znanja da su nepoželjni.

Slobodan Samardžija