Анестезиолози „трче” из сале у салу

Недавна смена директорке Центра за анестезију у Клиничком центру Србије (КЦС) професорке др Весне Бумбаширевић поново је актуелизовала питање да ли у нашим болницама има или нема довољно специјалиста анестезије. Њена смена је, наиме, образложена између осталог и чињеницом да у овом часу у КЦС-у има сасвим довољно ових специјалиста, само да она као директор службе није постојеће запослене добро организовала и максимално искористила. Др Бумбаширевић је тврдила супротно: да у свакој служби ових стручњака недостаје.

Директор КЦС-а професор др Миљко Ристић је за „Политику” објаснио да су у овој установи недавно примили осам младих лекара, тако да сада уз 48 анестезиолога, који се налазе на последњој години специјализације из анестезије, ових специјалиста у КЦС-у има довољно.

По евиденцији Националне службе за запошљавање (НЗС), недавно је у целој Србији посао чекало око 2.400 лекара, од чега у Београду – 772 доктора опште медицине, од којих је било и 72 лекара специјалисте. Тада је за „Политику” потврђено да до посла увек брже долазе специјалисти анестезије, али и педијатрије, пластичне и реконструктивне хирургије, интерне медицине…

Иако са једне стране тврди да у Гинеколошко акушерској клиници „Народни фронт” постоји довољан број анестезиолога, донедавни директор професор др Душан Станојевић је увео праксу да се у овој установи захтев за епидуралном анестезијом свакој породиљи наплаћује, док је у другим породилиштима ова услуга бесплатна. Због тога је ова установа много пута била прозивана.

– На клиници постоји довољан број анестезиолога за операције, али их нема довољно да би у сваком часу дежурала двојица и да би се свакој породиљи, која то жели, омогућио порођај уз епидуралну анестезију. Само смо овако могли да гарантујемо да ће и она жена која се порађа у поноћ или у три сата изјутра добити епидуралну анестезију – објашњава др Станојевић.

Када се гледају важећи стандарди по болницама, у КБЦ „Бежанијска коса” имају довољно анестезиолога. Једини је проблем, каже директор ове установе професор др Предраг Стевановић – што су ови стандарди превазиђени.

– Сада се број анестезиолога одређује по броју операционих сала, али то одавно није једино радно место анестезиолога, него је овај специјалиста неопходан у јединици интензивног лечења, хитној служби, реанимацији и на хитном пријему… зато морају да се мењају стандарди, што је код нас и започето – каже др Стевановић, иначе и сам по специјалности, анестезиолог.

Можда нерешавање овог проблема деценијама лежи донекле и у чињеници да пацијенти најчешће директно не осећају недостатак ових специјалиста, јер свако буде оперисан, сваки хитан случај збринут, на анестезиолога се не чека сатима и не заказује преглед месецима унапред.

– Анестезиолози журе на све стране. Пацијенти то и не виде, али зато међу свим лекарима, анестезиолози имају најкраћи животни век: просечно умиру са 65,9 година. Међу овим специјалистима је и највећи број таблетомана и наркомана, па чак и оних који дижу руку на себе, што све говори да су ови специјалисти под огромним стресом због обима посла – одговара др Стевановић.

Директор КБЦ „Бежанијска коса” каже и како сваки анестезиолог овде има огроман број сати прековременог рада, али се због законских ограничења може исплатити само 40 сати, а плата буде тек за 10.000 динара већа.

Директорка Центра за анестезију Клиничког центра „Ниш”, професор др Светлана Павловић каже да ако би се гледало само пуко давање анестезије, могло би скоро и да се каже да је број анестезиолога довољан, али осим тога, овај специјалиста пуно радно време проводи у интензивној нези, дежура и на одељењима, а мора бити присутан и код сваке интернистичке или ендоскопске процедуре.

– Нема нас довољно да то све покријемо. Служба није стала само зато што анестезиолог трчи из једне у другу операциону салу и покрива три сале. Анестезиолог уведе пацијента у анестезију и наизменично трчи у једну, другу, трећу салу… То је страшно – закључује др Павловић.

Ова лекарка каже да је реч о било којој другој професији: све би стало.

– Ми смо специфична група лекара. Имамо по 37 дана годишњег одмора и нико не може да их искористи у потпуности. Просечна старост наших анестезиолога је 53 године – каже докторка Павловић и додаје да овде постоји 60 запослених анестезиолога на 24 операционе сале и 1.500 болничких постеља.

Овде ради и десет специјализаната, док више нико не волонтира. Прошле године отишло је троје лекара анестезиолога у иностранство, али и два искусна анестетичара, којих такође нема довољно. Нарочито упозорава да ће велики број ових специјалиста ускоро отићи у пензију, а њих неће имати ко да замени.

Професорка Павловић апелује да се коначно рад анестезиолога „изнормира” и да се промене правилници који су превазиђени.

Оливера Поповић