Економија на скенеру ЕУ

Док државни врх трља руке због задовољства политичким делом најновијег извештаја Европске комисије о напретку Србије, одељак о економији нас сврстава – у одељење понављача.

Наиме, то поглавље доноси низ критика на рачун нашег економског система, а ситуација је утолико лошија што се са истим проблемима и мањкавостима суочавамо већ годинама – велико присуство државе у привреди, превелика државна помоћ и превише субвенција губиташима, лоше управљање јавним предузећима, велика буџетска потрошња... Подсећају нас да морамо да се потрудимо да „престројимо” нашу привреду како бисмо могли да се суочимо са конкурентским притисцима и тржишним снагама који постоје у Европској унији.

Међутим, треба бити искрен па рећи и да Европска комисија у извештају указује на чињеницу да Србија „донекле јесте напредовала у успостављању тржишне привреде”. Тиме смо, како наводе, на путу испуњавања економских мерила за улазак у ЕУ.

Генерални је утисак да у извештају нема ничег спектакуларно новог, мада чињеница да годинама мењамо законе, а упућују нам се сличне или исте критике, указује на то да нам примена прописа није јача страна. Тако монополистичке структуре које су под контролом државе и даље постоје у многим секторима привреде, скрећу нам пажњу из Европске комисије, а присуство државе у економији остаје велико. Са друге стране, како кажу, приватни сектор је слаб и правно незаштићен, а да Европској комисији мало шта може да промакне и да тешко можемо да их „преваримо”, доказује то што су нас подсетили да је у изборној 2012. години буџетска потрошња отишла ван контроле и забележила највиши ниво у поређењу са протеклим годинама.

Велики проблем у Србији је и висина и расподела државне помоћи привреди. Како се наводи у извештају, државна помоћ је 2012. године била седам одсто већа него 2011. и износила је 2,6 одсто БДП-а. Њен највећи део одлази на субвенције (60 одсто).

Међутим, економиста Горан Николић сада каже да извештај Европске комисије, нарочито у његовом економском делу, треба знатно шире тумачити.

– Ако се каже да је превише субвенција државним предузећима и да их треба укинути, то заправо значи гашење тих фирми. Наравно да критике стоје када је реч о управљању јавним предузећима, али никада у таквом извештају нећете наћи да је, на пример, помоћ пољопривредницима у Србији знатно мања него што је то у ЕУ. Или да је код нас број здравствених радника двоструко мањи него на Западу – подсећа Николић.

Да економски део извештаја одсликава реално стање ствари у српској економији и даје преглед кључних проблема у успостављању функционалне тржишне привреде способне да буде конкурентна на тржишту ЕУ, сматра Иван Кнежевић, заменик генералног секретара Европског покрета у Србији.

– Доминантан удео јавног сектора у домаћој економији и његова неефикасност указују на то да су поред фискалног прилагођавања изостале много важније структурне реформе у домаћој привреди. Управо неспровођење свеобухватних структурних реформи доводи до тога да се неки проблеми, констатовани у извештају, понављају из године у годину – наводи Кнежевић, додајући да ће и последњи пакет економских мера које је Влада Србије усвојила такође бити неуспешан уколико изостану озбиљне структурне реформе.

– Оно што је очигледна порука извештаја јесте потреба да Србија коначно предузме озбиљне реформе у јавном сектору и ухвати се у коштац са проблемима који отежавају пословање, а то су правна несигурност, корупција и све већи удео сиве економије. Европска комисија ће успоставити нове механизме у сарадњи са земљама у процесу приступања и оне ће морати да достављају програм структурних реформи и јачања конкурентности земље –закључује Кнежевић.

С. Деспотовић