Ekonomija na skeneru EU

Dok državni vrh trlja ruke zbog zadovoljstva političkim delom najnovijeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, odeljak o ekonomiji nas svrstava – u odeljenje ponavljača.

Naime, to poglavlje donosi niz kritika na račun našeg ekonomskog sistema, a situacija je utoliko lošija što se sa istim problemima i manjkavostima suočavamo već godinama – veliko prisustvo države u privredi, prevelika državna pomoć i previše subvencija gubitašima, loše upravljanje javnim preduzećima, velika budžetska potrošnja... Podsećaju nas da moramo da se potrudimo da „prestrojimo” našu privredu kako bismo mogli da se suočimo sa konkurentskim pritiscima i tržišnim snagama koji postoje u Evropskoj uniji.

Međutim, treba biti iskren pa reći i da Evropska komisija u izveštaju ukazuje na činjenicu da Srbija „donekle jeste napredovala u uspostavljanju tržišne privrede”. Time smo, kako navode, na putu ispunjavanja ekonomskih merila za ulazak u EU.

Generalni je utisak da u izveštaju nema ničeg spektakularno novog, mada činjenica da godinama menjamo zakone, a upućuju nam se slične ili iste kritike, ukazuje na to da nam primena propisa nije jača strana. Tako monopolističke strukture koje su pod kontrolom države i dalje postoje u mnogim sektorima privrede, skreću nam pažnju iz Evropske komisije, a prisustvo države u ekonomiji ostaje veliko. Sa druge strane, kako kažu, privatni sektor je slab i pravno nezaštićen, a da Evropskoj komisiji malo šta može da promakne i da teško možemo da ih „prevarimo”, dokazuje to što su nas podsetili da je u izbornoj 2012. godini budžetska potrošnja otišla van kontrole i zabeležila najviši nivo u poređenju sa proteklim godinama.

Veliki problem u Srbiji je i visina i raspodela državne pomoći privredi. Kako se navodi u izveštaju, državna pomoć je 2012. godine bila sedam odsto veća nego 2011. i iznosila je 2,6 odsto BDP-a. Njen najveći deo odlazi na subvencije (60 odsto).

Međutim, ekonomista Goran Nikolić sada kaže da izveštaj Evropske komisije, naročito u njegovom ekonomskom delu, treba znatno šire tumačiti.

– Ako se kaže da je previše subvencija državnim preduzećima i da ih treba ukinuti, to zapravo znači gašenje tih firmi. Naravno da kritike stoje kada je reč o upravljanju javnim preduzećima, ali nikada u takvom izveštaju nećete naći da je, na primer, pomoć poljoprivrednicima u Srbiji znatno manja nego što je to u EU. Ili da je kod nas broj zdravstvenih radnika dvostruko manji nego na Zapadu – podseća Nikolić.

Da ekonomski deo izveštaja odslikava realno stanje stvari u srpskoj ekonomiji i daje pregled ključnih problema u uspostavljanju funkcionalne tržišne privrede sposobne da bude konkurentna na tržištu EU, smatra Ivan Knežević, zamenik generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji.

– Dominantan udeo javnog sektora u domaćoj ekonomiji i njegova neefikasnost ukazuju na to da su pored fiskalnog prilagođavanja izostale mnogo važnije strukturne reforme u domaćoj privredi. Upravo nesprovođenje sveobuhvatnih strukturnih reformi dovodi do toga da se neki problemi, konstatovani u izveštaju, ponavljaju iz godine u godinu – navodi Knežević, dodajući da će i poslednji paket ekonomskih mera koje je Vlada Srbije usvojila takođe biti neuspešan ukoliko izostanu ozbiljne strukturne reforme.

– Ono što je očigledna poruka izveštaja jeste potreba da Srbija konačno preduzme ozbiljne reforme u javnom sektoru i uhvati se u koštac sa problemima koji otežavaju poslovanje, a to su pravna nesigurnost, korupcija i sve veći udeo sive ekonomije. Evropska komisija će uspostaviti nove mehanizme u saradnji sa zemljama u procesu pristupanja i one će morati da dostavljaju program strukturnih reformi i jačanja konkurentnosti zemlje –zaključuje Knežević.

S. Despotović