Ђукановић као хашки тужилац

Откуд хашки бегунац у Црној Гори, републици чији је државни врх на тврдњи да Црна Гора не крије хашке оптуженике градио политички легитимитет на Западу? Као један од разлога зашто Црна Гора мора да се издвоји од Србије, подгоричко руководство наводило је да Црна Гора, за разлику од Србије, није "мека за хашке оптуженике", те да мора да одвоји своју судбину од Србије, због чије несарадње са Хашким трибуналом трпи санкције и због које не може брже да се интегрише у Европску унију.

Бивши председник Мило Ђукановић се често јавно позивао на добре оцене које је Црна Гора по правилу добијала од хашке тужитељке Карле дел Понте. У октобру 2004. године, неколико месеци након што је Властимир Ђорђевић стигао у Црну Гору под лажним именом Новица Караџић, црногорски председник Филип Вујановић оценио је да је сва одговорност за несарадњу државне заједнице са Хашким трибуналом на државним органима Србије, јер су "сви оптужени" које тражи тај суд "на њеној територији". У изјави црногорском државном радију он је оценио да "сама чињеница да су се разговори Карле дел Понте у Београду одвијали без црногорског премијера и председника показује да не постоје проблеми у сарадњи тог суда са Црном Гором".

Додао је и да је Црна Гора повукла своје чланове из Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом јер није желела да учествује у процесу "несарадње са тим судом, и суделује у подели одговорности која јој реално не припада".

Црна Гора је тада затражила од Хашког трибунала да се посебно односи према једној, а посебно према другој чланици државне заједнице. А тадашњи председник државне заједнице Светозар Маровић изјавио је да се без сарадње са Хагом "отвара питање смисла постојања СЦГ као државне заједнице".

"Ако не испуњавате једну од кључних обавеза које су предвиђене на путу европеизације, а то је Хаг, онда тиме отварате простор за основно питање: има ли државна заједница смисла уколико не води СЦГ у Европу оном брзином којом бисмо то желели? Питање моје оставке је директно везано за судбину и европску перспективу државне заједнице СЦГ", рекао је Маровић.

Годину дана касније, у јесен 2005, Дел Понтеова се после посете Београду обрела на Светом Стефану са Филипом Вујановићем и Милом Ђукановићем. Захвалила је државном врху Црне Горе, посебно премијеру Ђукановићу, на "константној подршци и помоћи коју ова чланица државне заједнице пружа трибуналу. Веома сам задовољна сарадњом са Црном Гором. У свакодневном смо контакту и њихова подршка је потпуна. Питала сам премијера Ђукановића за мишљење и савет. Ево већ 10 година не успевамо да приведемо правди Младића и Караџића, радимо све што је у нашој моћи – где грешимо? Из одговора које ми је дао закључила сам да би Ђукановић био одличан на функцији тужиоца Хашког трибунала али можда у неком другом животу", рекла је Дел Понтеова.