Đukanović kao haški tužilac

Otkud haški begunac u Crnoj Gori, republici čiji je državni vrh na tvrdnji da Crna Gora ne krije haške optuženike gradio politički legitimitet na Zapadu? Kao jedan od razloga zašto Crna Gora mora da se izdvoji od Srbije, podgoričko rukovodstvo navodilo je da Crna Gora, za razliku od Srbije, nije "meka za haške optuženike", te da mora da odvoji svoju sudbinu od Srbije, zbog čije nesaradnje sa Haškim tribunalom trpi sankcije i zbog koje ne može brže da se integriše u Evropsku uniju.

Bivši predsednik Milo Đukanović se često javno pozivao na dobre ocene koje je Crna Gora po pravilu dobijala od haške tužiteljke Karle del Ponte. U oktobru 2004. godine, nekoliko meseci nakon što je Vlastimir Đorđević stigao u Crnu Goru pod lažnim imenom Novica Karadžić, crnogorski predsednik Filip Vujanović ocenio je da je sva odgovornost za nesaradnju državne zajednice sa Haškim tribunalom na državnim organima Srbije, jer su "svi optuženi" koje traži taj sud "na njenoj teritoriji". U izjavi crnogorskom državnom radiju on je ocenio da "sama činjenica da su se razgovori Karle del Ponte u Beogradu odvijali bez crnogorskog premijera i predsednika pokazuje da ne postoje problemi u saradnji tog suda sa Crnom Gorom".

Dodao je i da je Crna Gora povukla svoje članove iz Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom jer nije želela da učestvuje u procesu "nesaradnje sa tim sudom, i sudeluje u podeli odgovornosti koja joj realno ne pripada".

Crna Gora je tada zatražila od Haškog tribunala da se posebno odnosi prema jednoj, a posebno prema drugoj članici državne zajednice. A tadašnji predsednik državne zajednice Svetozar Marović izjavio je da se bez saradnje sa Hagom "otvara pitanje smisla postojanja SCG kao državne zajednice".

"Ako ne ispunjavate jednu od ključnih obaveza koje su predviđene na putu evropeizacije, a to je Hag, onda time otvarate prostor za osnovno pitanje: ima li državna zajednica smisla ukoliko ne vodi SCG u Evropu onom brzinom kojom bismo to želeli? Pitanje moje ostavke je direktno vezano za sudbinu i evropsku perspektivu državne zajednice SCG", rekao je Marović.

Godinu dana kasnije, u jesen 2005, Del Ponteova se posle posete Beogradu obrela na Svetom Stefanu sa Filipom Vujanovićem i Milom Đukanovićem. Zahvalila je državnom vrhu Crne Gore, posebno premijeru Đukanoviću, na "konstantnoj podršci i pomoći koju ova članica državne zajednice pruža tribunalu. Veoma sam zadovoljna saradnjom sa Crnom Gorom. U svakodnevnom smo kontaktu i njihova podrška je potpuna. Pitala sam premijera Đukanovića za mišljenje i savet. Evo već 10 godina ne uspevamo da privedemo pravdi Mladića i Karadžića, radimo sve što je u našoj moći – gde grešimo? Iz odgovora koje mi je dao zaključila sam da bi Đukanović bio odličan na funkciji tužioca Haškog tribunala ali možda u nekom drugom životu", rekla je Del Ponteova.