Државна службеница са круном

Државна администрација у свом кадровском саставу има и једну – званичну лепотицу. Најмлађа председница Матице исељеника, најстарије установе која се бави исељеништвом, истовремено обавља и функцију секретара Савета за Србе у региону, на коју ју је именовао председник Томислав Николић. Осим што је и саветник директора Историјског музеја Србије, Јелена Киш је, и званично – најлепша госпођа Србије.

Избор за „Мрс Србије”, први званични избор за најлепшу удату жену и маму наше земље, одржан је у јулу ове године.

– За такмичарке није био услов да имају децу, али сам победила убедљивом већином. Ем сам била најстарија, ем имам троје деце – каже најлепша госпођа, Јелена, тврдећи како је то такмичење, заправо, било промоција жене и породице.

Такмичење за најлепшу госпођу света, чију је лиценцу купила последња мис Југославије Ана Шаргић, која живи у Јужноафричкој Републици, тек следи. Одржаће се крајем новембра у Кини, а Србија, коју представља државна службеница са лентом Јелена, учествује први пут.

– Такмичиће се између 60 и 70 жена из целог света. Године нису ограничење. Има јако младих мајки и удатих дама – каже Јелена.

Како ли изгледају такмичења најлепших госпођа? Овај, наш, национални избор, подразумевао је неколико дисциплина: маме су шетале у пословним хаљинама креаторке Драгане Огњановић. Потом су корачале у вечерњим, дугим хаљинама. Сви у жирију су, такође, били породични људи.

Јелена признаје да се не спрема посебно за избор најлепше светске госпође.

Уместо фитнеса, јури за децом. То утиче много више на линију од теретане. Ко не верује, нека проба. Гледала је фотографије конкуренткиња. Конкуренција ће бити опака.

– Све маме су прелепе. Прошлогодишња мис Израела је заиста имала егзотичну лепоту – признаје наша госпођа.

Десет година је у браку и има троје деце. Промовише вредности породице. Али, када говори о томе, она мисли и на ону ужу, и на ону ширу. Нарочито на бабе, деде, и све остале. Тај континуитет трајања је рецепт за успех једне нације.

Дипломирала је права у Београду, потом је завршила постдипломске студије, међународне односе, у Сиднеју, а сада ће докторирати у Србији, на тему медија у дијаспори. У Сиднеју је живела пет година. Тамо је упознала је супруга, тенисера Ладислава Лација Киса, који је у јуниорској конкуренцији, био испред некадашњег броја један на светској АТП листи, Аустралијанца Лејтона Хјуита.

Ипак, Јелена се вратила са породицом у Србију. Схватили су да је овде место где треба да остану. И остадоше. Али, Јелена је остала везана за Аустралију. Зато је недавно организовала са нашим конзулатом у Сиднеју и организацијом „Ју-некст”, први пут, Дане српске културе у Аустралији. Као председници Матице исељеника, понекад јој је жао што је прекоокеанска дијаспора помало скрајнута. Обично, када се говори о нашој дијаспори, мисли се на европску.

Али, тако живи Јелена. Између државних послова, припреме доктората и „тренинга” за Кину.

– То такмичење видим као промоцију Србије. Први пут ће се на њему појавити застава Србије, и то видим као могућност да цео догађај пренесемо следеће године код нас, у нади да ће организатори поред тих лепотица видети и лепоте наше земље, али и донети неку пословну сарадњу– призива Јелена срећу. Односно – своју победу.

Како је наша, махом конзервативна, јавност прихватила такмичење за најлепшу госпођу? Она тврди – јако добро.

– Јавности је скренута пажња да српске мајке могу помирити традиционалне вредности али и пратити данашњи темпо и успут, остати, као што то и јесу наше жене, веома лепе. Моја бака је сама одгајала четворо деце, док је деда био у војсци три године. Али тада је било времена за баланс између посла и породице. Данас је ту равнотежу јако тешко успоставити. На семинару у Стразбуру, ком сам присуствовала, управо се говорило о успостављању нове касте. То су људи који све више раде, а све су сиромашнији. Конференција се звала „Парадокс демократије”, са основном темом: зашто се потискује средња класа. Јер, ако човек не сачува своју породицу, ужу и ширу, изгубиће се као појединац. Континуитет и прожимање три генерација је по мени услов опстанка у савременом свету – прича Јелена.

Та животна центрифуга није оставила неке нарочите трагове на државној службеници Јелени Киш. На избору за најлепшу мајку и ћерку у часопису „Базар” победила је, заједно са својом мајком. Идуће године је у једном другом часопису, такође победила. Али, тада је већ била – у улози мајке.

Некада давно била је прва пратиља мис Мајданпека. Тада је тај град био моћан и у бившој Југославији, а она је мислила да се никада више неће такмичити на избору за лепотицу.

Александар Апостоловски