Епопеја од Авале до „Албаније”

Поводом 20. октобра, дана када је 1944. добијена битка за Београд, а последње немачке трупе потиснуте из престонице, пошту учесницима ових операција одаће представници републичких и градских власти, преживели војници и њихови потомци и поштоваоци. Венци ће бити положени у Алеји стрељаних родољуба од 1941. до 1944. на Новом гробљу, као и на Споменику совјетским ветеранима на Авали. Централна комеморација биће на Гробљу ослободиоцима Београда, где почива 1.386 бораца НОВ-а и 711 црвеноармејаца.

Пре отварања овог меморијалног комплекса 20. октобра 1954. године, где су пренети посмртни остаци палих за ослобођење престонице, њихови гробови били су разасути широм Београда, јер су крваве битке вођене на целом потезу од Авале, где су пале прве жртве, па све до Калемегдана.

Од 14. октобра увече, када су партизани и Црвена армија развили положаје од десне савске обале до подавалских села, према званичној евиденцији, до 20. октобра погинула су укупно 2.953 припадника НОВ-а и 940 црвеноармејаца.

Нарочито су крваве биле операције пробоја ка Дедињу и Аутокоманди, односно од Жаркова ка обали Саве са чукаричке стране.

Црвеноармејци испред Палате „Албанија“ 

По жилавом отпору нациста и њихових савезника, памти се 14. октобар и окршај на Славији. Вођене су класичне уличне борбе, а размене ватре било је са свих страна трга, где је данас кружни ток.

Ту су се делови јединица НОВ-а и Црвене армије сусрели пред завршни продор у центар града. Претходно је требало, зграду по зграду,  заузети Улицу кнеза Милоша. Све се то одигравало 15. октобра. У ноћи и наредног дана ослободиоци су стигли до Народне скупштине. Битка је тада била на врхунцу, јер је са истока стигла „Смедеревска групација” Хитлерових трупа, па се тежиште борби померило ка Палилули, Звездари и падинама Авале. Требало је онемогућити да придошле трупе помогну опкољеним окупаторским јединицама.

Пошто је та тактичка замисао осујећена, до 20. октобра трајале су борбе за сваку важнију зграду у центру. У окршају око Народног позоришта пао је велики број црвеноармејаца. Сахрањени су крај споменика Кнезу Михаилу, а обележје које је подигнуто на том месту уклоњено је после 1948. и раскида са Информбироом.

Управо у близини Позоришног трга (данас Трг републике) одиграо се и симболичан чин који је означио крај окупације у престоници. Група партизана ушла је у Палату „Албанија” с намером да на врху тада највишег здања у престоници пободе заставу са петокраком. Они су упали у немачку заседу, па је до крова наводно успео да стигне само један рањени борац, док су остали побијени. У смирај тог 20. октобра 1944, практично је отворен Сремски фронт и отпочеле су завршне операције за протеривање окупаторских снага из Југославије.

Никола Белић

-----------------------------------------------------------

На данашњи дан:

1728. избио пожар у Копенхагену који је уништио велики део града

1740. умро цар Светог римског царства Карло Шести

1827. поморска битка код Наварина у којој су руска, француска и британска флота готово уништиле турске и египатске поморске снаге

1854. рођен француски песник Артур Рембо

1864. рођен Бранислав Нушић

1935. завршен „Дуги марш” кинеских револуционара и присталица Мао Цедунга

1936. први посланици стигли у нову зграду Скупштине Краљевине Југославије

1949. ФНРЈ постала нестални члан Савета безбедности УН

1950. Влада ФНРЈ тражила од САД 105 милиона долара за набавку намирница, јер се појавила суша

1950. усвојен Генерални урбанистички план Београда

1971. Вили Брант, канцелар Западне Немачке, добио Нобелову награду за мир

1973. отворена нова Кућа опере у Сиднеју

1991. земљотрес на индијском делу Хималаја, погинуло 340 људи

1992. умро Константин – Коча Поповић, југословенски политичар и публициста

1992. јединице ЈНА напустиле Дубровачко ратиште, полуострво Превлака прешло под контролу УН

1998. у Србији усвојен Закон о јавном информисању

2003. умро глумац Миодраг Петровић Чкаља

2011. убијен бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи

-----------------------------------------------------------

Како је спасен Стари савски мост

У зору 20. октобра 1944, у јеку борбе за ослобођење Београдa, учитељ Миладин Зарић самоиницијативно је разминирао Стари савски мост, који су Немци намеравали да сруше приликом повлачења. Са прозора стана у Карађорђевој 69 педесетпетогодишњи Зарић је спазио да немачки војници минирају мост. Једино је он знао положај детонатора и жица, па се сам попео на мост, узео ашов који је лежао крај мртвог немачког војника и њиме прекинуо детонаторску жицу.

Али, није само овај Београђанин заслужан за то што Трамвајски мост и данас спаја две престоничке обале. Од уништења спасила су га и два Земунца – Никола Милованчев и Коста Крстић, који су успели да  пресеку детонаторске жице са земунске стране челичне ћуприје и то месец дана пре повлачења Немаца из Београда.

У славу неустрашивих суграђана Удружење грађана „Имамо план”, уз подршку општине Савски венац, пре пет месеци је одлучило да покрене иницијативу за именовање Старог савског моста.

Више од пет стотина грађана Београда и Косјерића (одакле је Зарић родом) подржало је својим потписом иницијативу да се мост назове по храбром учитељу, а акцији потписивања која је трајала скоро два месеца недавно су се придружили и чланови породице Николе Милованчева. После договора са представницима породица Зарић и Милованчев, организатори акције одлучили су да назив иницијативе ипак не треба мењати, али да Београд треба да се одужи тројици храбрих грађана.

– Сагласили смо се да би било најбоље да се свима који су учествовали спасавању моста ода једнака почаст. Логично би било да се прилаз са београдске стране назове по Зарићу, а овај са земунске по Николи Милованчеву и Кости Крстићу. Зато смо се одлучили да допунимо иницијативу пре него што је предамо Комисији за именовање улица и тргова Београда – објашњава Никола Радосављевић, један од организатора акције.

М. Р. Б.