Ослободиоци Београда овенчани славом

Ослободиоци Београда заслужују да вечно буду део нашег колективног сећања и Србија их никада неће заборавити, поручили су председник Србије Томислав Николић и премијер Ивица Дачић, који су су , на шездесет девету годишњицу ослобађања Београда, уз највише државне и војне почасти, положили венце на Спомен-гробљу бораца који су пали у тој бици.

„Да није било вас, у Србији се не би рађала деца, а рађају се честита и поносна деца Србије која вас никад неће заборавити. Заувек хвала”, речи су које је председник Николић уписао у спомен-књигу. Такође, председник Србије је венац, на којем је писало „Храбрим руским саборцима”, положио и на споменик припадницима Црвене армије који су учествовали у ослобађању Београда.

Србија мора да негује успомену и сећање на ослободиоце Београда јер је први корак ка губитку слободе управо заборав, нагласио је премијер Дачић, који је додао да у име Владе Србије жели да се поклони свима који су дали живот за слободу. Напомињући да све земље које држе до себе држе и до ових датума, Дачић је истакао да би Србија требало да више истиче антифашизам, уместо да се та тема оставља са стране.

– И поред жртава које смо дали у Првом и Другом светском рату, чести су покушаји ревизије историје и занемаривања улоге Србије – пренео је Танјуг речи Дачића, који је у спомен-књигу записао: „Ослободиоци Београда, припадници партизанске војске и Црвене армије, заслужују да вечно буду део колективног сећања грађана Београда и Србије. Нек’ им је вечна слава, хвала им што су уткали своје животе у слободу Србије. Нама је обавеза једино да ту слободу чувамо и од заборава и од неких нових завојевача”.

Венце су положили и представници управе Београда, Војске Србије, Министарства одбране, Субнора, као и дипломатски представници Русије, Украјине, Белорусије и Азербејџана, земаља које су у оквиру Црвене армије учествовале у бици за Београд.

Јединице Народноослободилачке војске Југославије, под командом генерала Пеке Дапчевића, и совјетске Црвене армије, на челу с генералом Владимиром Ждановом, започеле су операцију за ослобођења Београда 12. октобра 1944. године и победиле непријатеља осам дана касније. Тиме је Београд поново постао слободан град после четворогодишње окупације у за време које је страдао велики број Београђана, док је град претрпео огромно разарање.

У борбама за ослобођење Београда је погинуло 2.944 бораца Народноослободилачке војске Југославије и 961 борац Црвене армије. Већина њих почива на Спомен-гробљу, које је отворено 20. октобра 1954. године, на десетогодишњицу ослобођења.

Б. Х.