Слобода за Јулију Тимошенко

Украјински председник Виктор Јанукович коначно је преломио. Одлучио је да дозволи својој најљућој противници, бившој премијерки и лидеру опозиције Јулији Тимошенко да иде у Немачку на лечење.

У Врховној ради (парламенту Украјине) већ је у току израда закона којим би било омогућено ослобађање Тимошенкове (осуђене на 7 година затвора због малверзација у промету гасом), чиме би била стављена тачка на једну од великих кочница за приближавање бивше совјетске републике Европској унији.

Како се ближи новембарски самит Источног партнерства у Вилњусу, притисци на Кијев да ослободи Тимошенкову добијају на интензитету. Поједине државе, чланице ЕУ, чак су јасно ставиле до знања да док је бивша премијерка из решетака њихов глас за потписивање Споразума о партнерству између ЕУ и Украјине не долази у обзир.

Трачак наде за излазак из овог врзиног кола указао се пре две недеље када је Тимошенкова, како је тада пренела агенција УНИАН, прихватила предлог представника Европског парламента (ЕП) – бившег председника Пољске Александра Квашњевског и бившег председника ЕП Пета Кокса – да иде на лечење у Немачку.

Тимошенкова тренутно служи седмогодишњу казну у Качановској поправној колонији у Харкову. Она је, наиме, проглашена кривом због злоупотребе пуномоћја приликом потписивања уговора о испорукама руског гаса, у време док је руководила украјинском владом. У међувремену, током боравка у затвору, оболела је и, према мишљењу лекара, неопходна јој је хитна медицинска помоћ, тачније – операција.

Тимошенкова је путем свог адвоката Сергеја Власенка на конференцији за штампу одржаној у Кијеву објаснила да је спремна на хируршки захват, али не у домовини. Како је навела, то не значи да не верује украјинским лекарима, али сигурно значи да не верује – украјинском режиму.

У својој поруци Тимошенкова је додала да је принуђена да иде у Немачку, али и да нема намеру да искористи лечење како би емигрирала из отаџбине. „Никада и нигде нећу тражити политички азил, напротив”, нагласила је. „Борила сам се, борим се и борићу се за своју потпуну политичку рехабилитацију, као и за одбацивање свих оптужби и повратак пуном политичком животу.”

Интересантно је да се мишљења о неопходности операције међу лекарима у Украјини и Немачкој у доброј мери разликују. У сваком случају, на клиници „Черити” у Берлину практично је све већ сређено за долазак бивше украјинске премијерке.

Одлуку председника Јануковича никако не би требало посматрати као пуки гест хуманисте. Јер, колико пре неки дан, он је водио прилично тешке разговоре са руским премијером Дмитријем Медведевом који му је том приликом јасно ставио до знања да се „не може седети на две столице”. Русија је стратешки заинтересована да укључи Украјину у Царинску унију у којој су за сада Русија, Белорусија и Киргизија.

Са друге стране, како се недавно чуло у Италији на састанку посвећеном изградњи гасовода „Јужни ток”, Украјина би могла да изгуби статус једног од главних дистрибутера руског гаса земљама западне Европе.

Јасно је да се Јанукович нашао у деликатној ситуацији, али не и у безизлазној. Његова комбинаторика, барем када је реч о сарадњи са ЕУ, могла би се показати добитном. Наиме, пуштањем Тимошенкове на слободу обезбедио би сагласност свих Европљана за потписивање Споразума о партнерству. Тиме би сигурно добио много поена и на домаћем терену, уверивши сумњичави део опозиције да је „за Европу” и да му је превасходни циљ „добробит Украјине и њеног народа”. То би, даље, значило и могућу подршку оних бирачких слојева који су досад правили оштру разлику између њега и Тимошенкове. Наравно, на штету Јануковича.

Председникова „игра” има, међутим, и својих слабости. Зближавање са ЕУ осетно би удаљило Кијев од Москве, па и од планова руског председника Владимира Путина да од бивших совјетских република створи јак евроазијски савез којим би могао да парира западном супарнику.

Прве последице свакако би биле наставак већ уведених санкција на увоз у Русију одређених производа машинске индустрије, прехрамбене робе, укључујући пољопривредне производе, уз истовремено подизање цене гаса на ниво који сада важи за партнере из ЕУ. Укратко, украјински производи морали би да траже нова тржишта, што би свакако утицало на снижење њихове експортне цене, док би сама Украјина морала додатно да се сналази са енергентима. А, како предвиђају светски метеоролози, предстојећа зима биће жестока.

Јулији Тимошенко на клиници „Черити”, у Берлину, сигурно неће бити лоше, али то не значи да могу да одахну и њени политички следбеници код куће.