ГМО – велики тест за државу

Када ће и да ли ће Србија званично дозволити промет генетски модификованих организама нико овог часа не зна. Држава нема званичан став поводом овог питања и за сада се све своди на повремене изјаве надлежних министара. А оне нам говоре да ћемо морати да дозволимо трговину ГМ храном јер уколико желимо да приступимо Светској трговинској организацији никакве забране не долазе у обзир.

Међутим, жучна дебата кренула је на више фронтова. За кратко време формирао се и велики број противника прихватања ГМ хране, међу којима су многи стручњаци за пољопривреду, потрошачке организације, политичке партије, невладине организације...

Сви редом поручују да се наука у читавом свету и даље спори око утицаја ГМО на здравље људи, а ситуација је утолико лошија што нико не може да предвиди последице будући да се, према тврдњама светских научника, оне могу јавити тек у другој, трећој генерацији. Осим тога, противници ГМО хране предвиђају и негативне утицаје по пољопривредну производњу земље каква је Србија. Јер, кажу, каква је перспектива домаће пољопривреде уколико се дозволи увоз модификоване а јефтиније соје? Поставља се и питање да ли би тиме држава Србије изгубила епитет произвођача здраве хране, који је и те како окрњен афером са афлатоксином почетком ове године. На сва ова питања тренутно нема одговора.

А да ће „либерализације” у овој области ипак бити и то брзо, како се сумња, показује и то што је из Нацрта закона о заштити потрошача Србије изостављена одредба која регулише промет генетски модификованих производа. То су јуче, преноси Бета, у Београду истакли представници четири удружења за заштиту потрошача.

И док су евентуалне измене закона којим би се дозволио промет ГМО на територији Србије у надлежности Министарства пољопривреде, ресорни министар није одговорио на питања о овој теми која му је редакција „Политике” упутила још пре два дана. Нити су се представници овог па ни Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине појавили на јучерашњем скупу у Српској академији наука, који је био посвећен управо ГМО.

У САНУ је јуче почео дводневни скуп под називом „Генетички модификовани организми – чињенице и изазови”. Међутим, како је поручено одмах на отварању тог скупа неће бити изношени никакви ставови за ГМ храну и против ње, већ само чињенице. У том светлу је и Никола Хајдин, председник САНУ, на отварању скупа рекао да се ГМО као релативно нова технологија појавила осамдесетих година прошлог века, да се од тада свуда промовише њена широка примена, али и да бисмо све то морали да сјединимо са нашим националним и друштвеним интересом.

Томислав Јовановић, нови министар науке и просвете, објаснио је да су ГМ усеви настали због потребе да се произведе већа количина хране у свету, јер се популација стално увећавала. Осим тога, министар је напоменуо и да је већина лекова у свету данас резултат коришћења генетски модификованих организама, али је поновио и да треба заузети дефинитиван став о употреби ГМ хране. И док се на отварању званичног дела конференције причало у рукавицама, у паузи овог скупа др Снежана Младеновић Дринић, стручњак Института за кукуруз, рекла је новинарима да Србија нема никакве потребе за ГМО усевима, јер имамо довољно квалитетних пољопривредних производа и за домаће тржиште и за извоз. Осим тога, јуче су и посланици у Скупштини Србије покренули расправу о овој проблематици и питали представнике Владе Србије да ли имају званичан став о питању генетски модификоване хране.

------------------------------------------------------------------

 Прихватили – па забранили

Русија је због приступања Светској трговинској организацији либерализовала прописе, чиме је омогућила трговину овом храном, али је веома брзо донела забрану увоза ГМ кукуруза из Америке због сумње у безбедност производа. Сада, како пише страна штампа, постоји могућност да Русија потпуно забрани увоз ГМ хране будући да је Дмитриј Медведев, премијер Русије, пре месец дана наложио надлежним министарствима да размотре начине на које би то могло да се учини.