Адвокат Александар Ђорђевић на челу БИА

Дугогодишњи адвокат Александар Ђорђевић постављен је за новог директора Безбедносно-информативне агенције (БИА). Одлуком Владе Србије, на предлог Савета за националну безбедност, Ђорђевић долази у фотељу која се сматра једном од најмоћнијих у Србији, а која је скоро два месеца била празна, након именовања Небојше Родића на место министра одбране.

Званична биографија новог директора БИА говори да је основну и средњу школу завршио у Чачку, а Правни факултет у Београду 1995. године. Од 1996. до 1998. године радио је у Окружном суду у Београду као приправник. Године 1998. уписан је као адвокат у именик Адвокатске коморе Београда. Од 1998. до 2001. године радио је као адвокат у канцеларији Вељка Губерине у Београду, да би потом отворио сопствену адвокатску канцеларију. Био је члан неколико управних одбора, између осталих и ФК Црвене звезде, у време када је клуб водио Владан Лукић. Адвокатску канцеларију имао је заједно са колегом Борисом Богдановићем, који је такође заступник клуба с „Маракане”. Ђорђевић је јануара 2005. замењен на месту правног заступника Дејана Миленковића Багзија, којег је заступао по службеној дужности. Од јануара ове године члан Радне групе за измену Закона о саобраћају.

Незванично се о њему говори као о човеку од поверења Александра Вучића, првог потпредседника владе, са којим је у личним пријатељским односима још из времена заједничког студирања на Правном факултету у Београду. Информације „Политике” говоре да је Ђорђевићу недавно нуђено место специјалног тужиоца за организовани криминал, али је он то одбио са наводним образложењем да „не воли јавно да се експонира”.

Ђорђевићево име, додуше у незваничним разговорима, спомињало се прошле године у никад до краја разјашњеној афери прислушкивања председника Србије Томислава Николића и првог потпредседника владе Александра Вучића. Ђорђевић се спомињао као један од оних преко чијег листинга се покушало ући у телефонске разговоре Вучића. Наиме, метод рада оних који покушавају нелегално да дођу у посед нечијих телефонских разговора, објашњавају саговорници нашег листа, јесте такав да се иде „бочним странама”, тачније не узима се листинг разговора оног ко је циљ прислушкивања, већ се узимају листинзи неких људи са којима је жртва у контакту. Наводно је тада Ђорђевић био један од људи који су злоупотребљени како би се узео и листинг првог потпредседника владе. Ово се, дакле, говорило само у незваничним разговорима са високо позиционираним званичницима државног безбедносног апарата, али званично то никада није потврђено. Јуче је нашем листу у БИА речено да „нови директор Ђорђевић није био једна од мета тог прошлогодишњег прислушкивања”. Та афера иначе никад није разјашњена до краја, једино што се зна да је неко из МУП желео да неовлашћено приступи подацима Николића и Вучића, а да је БИА то на време спречила.

Нови директор Ђорђевић је без искуства у пословима из домена обавештајне агенције, а очекују га „напори у редефинисању приоритета и повратак изворним, само њеним пословима”.

О овом заокрету у правцима наступа говорио је недавно на прослави Дана БИА Драган Марковић, заменик директора, који је руководио агенцијом у протеклом периоду. Марковић је тада казао да је то редефинисање приоритета започето у претходном периоду, између осталог, у области борбе против организованог криминала. БИА је са класичног криминала преусмерила акценат на привредни и финансијски криминал, који, по Марковићевој оцени, озбиљно угрожава основе економског и привредног система државе.

То преусмерење је већ резултирало достављањем преко 50 информација тужилаштву и службама МУП-а, што је на крају омогућило прикупљање доказа о противправним активностима више група и појединаца, којим је државни буџет оштећен за преко 67 милиона евра.

Истовремено, ова промена приоритета створила је услове да агенција рационалније и селективније користи своје ресурсе и посебне методе и поступке, што је резултирало смањењем броја примењених посебних мера којима се задире у приватност за готово једину трећину.

Душан Телесковић