Ништа од словеначких пензија

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 21. јуна – Иако је Марко Штровс у име словеначког Министарства за рад пре три месеца дао реч да ће лично и најкасније до краја јуна ове године сазвати састанак стручних тимова из двеју земаља за склапање споразума о социјалном осигурању, што би последично значило и исплату пензија закинутим словеначким осигураницима из Србије, од састанка, како наш лист сазнаје – нема ништа. Државни секретар је тренутно у немилости овдашње јавности јер је био промотор предлога којим би словеначки пензионери "радили до гроба", како су то прокоментарисали медији, после чега је министарка за рад Марјета Цотман експресно повукла закон из процедуре. Не желећи да прецизира хоће ли састанак на тему словеначких пензионера из Србије бити уопште заказан до краја ове године,  Штровс нас је упутио на гласноговорницу Министарства рада Александру Клинар.

Клинарова је потврдила за "Политику" да од састанка у јуну нема ништа, нити је термин уопште планиран. На основу овог податка можемо закључити да је Штровс у марту само "куповао време" за рачун Словеније када се у Србији подигло незадовољство уз предлоге о оштријим дипломатским и економским мерама, пошто је наш лист објавио да службена Љубљана после Босне неће приступити потписивању споразума са Србијом већ са Аргентином, те да ће српски пензионери, због великих финансијских обавеза Словеније у вези са изградњом објеката и инфраструктуре за предстојеће председавање ЕУ (у првој половини 2008), морати да сачекају на свој новац бар још неколико година, најмање три, а највише седам.

Словеначки органи овакво маневрисање правдају подацима који стижу из Србије, јер су они "сувише флексибилни". Како незванично сазнајемо, према том тумачењу број словеначких пензионера "стално варира" у Србији – од око 6.700 до око 10.000 па све до "неколико десетина хиљада". Овакве процене словеначка страна не сматра основом за приступање послу "који ионако неће бити лак", јер Словенија намерава да крене с тактиком "узми или остави" па ће Србији понудити договор сличан ономе постигнутим са Босном, који је много неповољнији од споразума што су их пре 10 година за своје пензионере испословале Хрватска и Македонија.

У канцеларији словеначке омбудсманке сазнајемо да се министарка Цотман на састанку, на коме је упитана зашто није завршен посао око склапања споразума о социјалном осигурању са свим бившим југословенским републикама, пожалила да њено министарство још није добило прецизан регистар осигураника – "од друге стране". А док архиви не буду уређени, спискови сравњени и бројке утврђене – нема основа за почетак преговора.

Отправник послова Амбасаде Србије у Љубљани Горан Крајновић није желео да открије да ли је имао контакте са словеначким органима у последња три месеца, односно да ли је амбасада коначно добила податке из Србије и учествовала у њиховом прослеђивању словеначким партнерима. Тако нисмо успели да сазнамо да ли је српска страна (коначно) Љубљани доставила тражени списак закинутих словеначких пензионера из Србије. Што се тиче конкретних бројки, отправник послова Крајновић нас је упутио да о томе питамо у Фонду ПИО Србије, додајући, међутим, да је српска страна "одговорила на захтев Словеније" и да после тога "нема никаквог одговора" из Љубљане, чак ни о томе да су "податке примили".

"Политика" је у Министарству рада Словеније добила званичан одговор да су "током последњих месеци са српским органима размењене одређене информације значајне за склапање споразума и о актуелном унутрашњем законодавству". Укратко, Љубљана потврђује да је податке примила. Зашто онда преговори не почињу?

На питање садрже ли поменути подаци, достављени Словенији, и конкретне бројке, отправник Крајновић одговара да није овлашћен да нам открије тај податак, али да су га наше "новине већ објавиле" и да се треба обратити органима у Србији, односно Фонду ПИО Србије. На дилему сведочи ли збрка око броја српских пензионера у прилог тврдњи словеначке стране да српски органи немају уређене архиве нити евиденцију, па отуда "паушал" – отправник Крајновић подсећа да су новинари једно а дипломати друго; стога је најбоље да "Политика" напише да "органи и институције Србије раде свој посао", а ако то не учини, отправник ће реаговати преко Министарства спољних послова или Министарства рада.