Буџет мањи, сељацима више

Српски ратари и воћари, уколико су регистровани као индивидуална пољопривредна газдинства, већ крајем јула или најкасније почетком августа могу да рачунају на обећаних у просеку сто евра по хектару засејаних култура, односно вишегодишњих матичних засада. Наиме, одмах након усвајања буџета, у наредне две недеље припремиће се одговарајуће уредбе и кренути у реализацију најављене новине, потврдио је Слободан Милосављевић, републички министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, гостујући јуче у "Политикином" пословном клубу. Врло брзо ће, како је рекао, бити отклоњена и дилема да ли ће се пољопривредницима новац аутоматски пребацивати на рачун отворен код банке или ће претходно морати да приложе фискални рачун о набављеном гориву, ђубриву или семену, како би се ова средства што боље искористила за оно чему су и намењена – обнављању производње.

Како ће српски сељаци ове године, иако је предложени аграрни буџет тежак 26 милијарди динара нешто мањи од прошлогодишњег, ипак добити више, рачунајући и премије и регресе и кредите из буџетских извора, али и оне из Фонда за развој? На који начин ће их ова влада подстицати да сеју оно за шта заиста постоји обезбеђено тржиште? Зашто министар ове године не очекује барикаде на путевима? Шта ће Србија учинити да у наредне четири године извоз пољопривредних производа повећа на пет милијарди долара годишње и какву ћемо стратегију и тактику применити да бисмо у преговорима са ЕУ изборили најбољу могућу позицију за српску пољопривреду? Зашто би у НИП-у наредних година требало да буде више новца за пољопривредну инфраструктуру – системе за одводњавање и наводњавање? Како је најпаметније приватизовати пољопривредне комбинате и да ли је куповина пољопривредног земљишта довела до тајкунизације?

На ова и друга питања опширније одговоре министра Милосављевића читаћете у интервјуу у недељном броју "Политике" .