Budžet manji, seljacima više

Srpski ratari i voćari, ukoliko su registrovani kao individualna poljoprivredna gazdinstva, već krajem jula ili najkasnije početkom avgusta mogu da računaju na obećanih u proseku sto evra po hektaru zasejanih kultura, odnosno višegodišnjih matičnih zasada. Naime, odmah nakon usvajanja budžeta, u naredne dve nedelje pripremiće se odgovarajuće uredbe i krenuti u realizaciju najavljene novine, potvrdio je Slobodan Milosavljević, republički ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gostujući juče u "Politikinom" poslovnom klubu. Vrlo brzo će, kako je rekao, biti otklonjena i dilema da li će se poljoprivrednicima novac automatski prebacivati na račun otvoren kod banke ili će prethodno morati da prilože fiskalni račun o nabavljenom gorivu, đubrivu ili semenu, kako bi se ova sredstva što bolje iskoristila za ono čemu su i namenjena – obnavljanju proizvodnje.

Kako će srpski seljaci ove godine, iako je predloženi agrarni budžet težak 26 milijardi dinara nešto manji od prošlogodišnjeg, ipak dobiti više, računajući i premije i regrese i kredite iz budžetskih izvora, ali i one iz Fonda za razvoj? Na koji način će ih ova vlada podsticati da seju ono za šta zaista postoji obezbeđeno tržište? Zašto ministar ove godine ne očekuje barikade na putevima? Šta će Srbija učiniti da u naredne četiri godine izvoz poljoprivrednih proizvoda poveća na pet milijardi dolara godišnje i kakvu ćemo strategiju i taktiku primeniti da bismo u pregovorima sa EU izborili najbolju moguću poziciju za srpsku poljoprivredu? Zašto bi u NIP-u narednih godina trebalo da bude više novca za poljoprivrednu infrastrukturu – sisteme za odvodnjavanje i navodnjavanje? Kako je najpametnije privatizovati poljoprivredne kombinate i da li je kupovina poljoprivrednog zemljišta dovela do tajkunizacije?

Na ova i druga pitanja opširnije odgovore ministra Milosavljevića čitaćete u intervjuu u nedeljnom broju "Politike" .