Крај европске љубави са Обамом

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Да, ми можемо”, гласила је популарна парола из Обамине прве председничке кампање којом је најављивао промену у америчкој политици: од хегемона без икаквих обзира ка сили која слуша и уважава савезнике, спремне истовремено и да пружи руку помирења противницима.

Кад је још као председнички кандидат 28. јула 2008. посетио Берлин, у авенију која води ка Браденбуршкој капији дошло је да га види и чује 200.000 Немаца који нису крили одушевљење оним што је говорио млади политичар из Вашингтона.

Пет година касније, како у свом коментару указује Си-Ен-Ен, парола „Да, ми можемо”, има сасвим другачији смисао.

Канцеларка Ангела Меркел је, гневна после открића да америчка Национална агенција за безбедност (НСА) прислушкује и њен мобилни телефон, позвала председника Барака Обаму и. како преносе овдашњи медији, са њим имала нимало угодни дијалог. Њихов разговор је у званичним саопштењима обе стране донекле испеглан, али суштина је да је немачка канцеларка, одрасла у Источној Немачкој, где је тајна полиција прислушкивала све и сваког, дирнута у најосетљивији живац.

Слично је и са Французима, чије је огорчење после вести да је НСА снимила чак 70 милиона њихових телефонских разговора за само месец дана, такође велико.

У овдашњим медијима јуче је постављено питање да ли је председник био упућен у детаље операција НСА, или су оне само наставиле оно што су радиле по програму који је донет за време његовог претходника, Џорџа Буша, када је параноја изазвана терористичким спектаклом, који је 11. септембра 2001 приредила Ал Каида, била велика.

Али од тада је много воде протекло реком Потомак која се види са терасе Беле куће. Борба са тероризмом је била успешна и зато што су САД у томе уз себе имале и европске савезнике, чије је поверење сада жестоко уздрмано.

Сем тога, последњих година Обама је гласно најављивао да се амерички приоритети селе у Азију, што је такође озловољило трансатлантске пријатеље.

„Била је то колосално погрешна процена”, цитира јуче „Њујорк тајмс” неименованог дипломату са великим искуством у Европи – „чинити нешто само зато што се може, уместо да се преиспита да ли треба”.

Непријатни телефонски разговор са немачким колегом имала је и саветница за националну безбедност Сузан Рајс, која је, као и Обама, негирала да се Меркелова сада шпијунира, и обећавајући да то неће бити чињено ни убудуће, али оставши неодређена око тога да ли је то рађено пре.

Немачка, износи се овде, већ дуго тражи да са САД потпише уговор о међусобном нешпијунирању, какав Америка има са англосаксонским савезницима, Великом Британијом, Канадом, Аустралијом и Новим Зеландом (чланицама тајновитог конзорцијума „Ешалон” за свеопште електронско прислушкивање који се више не помиње) – али да се у Вашингтону с тим није журило.

Консензус овдашњих медијских коментатора јесте да шпијунирање лидера пријатељских земаља није у америчком интересу, првенствено због чињеница да у околностима релативног опадања америчке моћи, обавештајна и војна сарадња са савезницима као што су Немачка и Француска добија на значају. А сем тога, Обама се досад није истакао у успостављању личних односа са њиховим лидерима који би у најновијој кризи могли да буду добродошао амортизер.

Није само реч о крају љубави Европљана са Обамом. „Тридесет, двадесет па можда и десет година од данас, историчари ће писати да је необуздана ревност НСА фатално подрила америчко лидерство у информатичкој ери и спречила стварање истински глобалног интернета”, став је изнет у коментару уредника агенције Блумберг.

Они сматрају да ће најновији скандал – откриће из лаптоп торбе Едварда Сноудена да је НСА прислушкивала чак 35 лидера широм света – учврстити намеру Европског парламента да озакони забрану трансфера интернет података генерисаних у ЕУ у неку други земљу без сагласности земље у којој су настали, што је нешто против чега су САД жестоко лобирале.

То ће не само „балканизовати” интернет, него ће нанети и велику штету америчким информатичким компанијама („Гугл”, „Циско системс” и другима) – по неким проценама чак и до 180 милијарди долара.

Напетости изазване активностима НСА, сем тога, угрожавају и преговоре о трговинском споразуму између САД и ЕУ од којих се очекује да знатно убрзају економије на обе стране Атлантика.

НСА сада настоји да спречи даље ширење скандала шаљући упозорења својим европским партнерима да би требало да спрече даље објављивање докумената које је медијима доставио Сноуден (помињу се бројеви између 30.000 и 50.000 таквих строго поверљивих папира у дигиталном формату) – да се не би компромитовала међусобна сарадња против трећих (Русије и Кине, пре свих).

Али НСА признаје, како преноси „Политико”, да „не зна како то да се уради”, мада наглашава „да начин за то мора да буде пронађен”.