Захтев за вештачење узрока смрти

Обдукциони налаз о узроку смрти трогодишње Ање Граховац достављен је јуче Окружном јавном тужилаштву у Београду и данас ће бити поднет захтев за утврђивање чињеница трагедије. Међутим, струковне, лекарске, организације још званично нису утврдиле, нити заузеле став, да ли је реч о грешци лекара.

Војислав Шошкић, заменик окружног јавног тужиоца, потврдио је за "Политику" да је обдукциони налаз достављен тужилаштву и најавио да ће данас истражном одељењу Окружног суда бити поднет захтев да се уради вештачење узрока смрти, односно да се утврди како је тачно дошло до трагедије. Шошкић је рекао и да ће тужилаштво тражити од истражног судије да саслуша све учеснике ове трагедије, лекаре, родитеље....

Др Марко Контић, председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, каже да је, према обдукционом налазу, код мале Ање наступила мождана смрт услед недостатка кисеоника, као и да су одређени експерти који ће прегледати комплетну документацију и који ће известити Комитет средином јула. 

– Етички комитет СЛД-а је прегледао документацију коју је доставило Министарство здравља и јуче одредио стручне известиоце – професорку др Анку Станојевић-Паовиц, офталмолога, и доцента др Добрицу Јанковића, анестезиолога, који ће детаљно проверити све чињенице и документацију и о томе средином јула обавестити Етички комитет. Они ће утврдити да ли су сви лекари који су учествовали у операцији поступили по протоколу и да ли је проблем благовремено констатован. Такође, утврдиће и шта је урађено у приватној клиници а шта у државној болници. Да ли су обављене адекватне припреме и нега, као и да ли су сви апарати и инструменти који су коришћени били исправни, иако постоје сертификати о њиховој исправности. Тек после њиховог извештаја Етички комитет ће Министарству, Здравственој инспекцији, Лекарској комори и свим надлежним органима упутити допис са званичним ставом да ли сматра да је реч о лекарској грешци или не – нагласио је др Контић.

Према речима др Татјане Радосављевић, директора Лекарске коморе СЛД, несрећни случај Ање Граховац биће први случај о коме ће расправљати Суд части лекарске коморе, али тек 1. 1. 2008. године.

– Лекарска комора СЛД-а је, такође, од Министарства здравља добила предмет Ање Граховац, али он није разматран, ни отваран, јер смо ми организација која је тек у оснивању и још нису оформљени судови части. Тек је у току упис лекара у регистар. Првостепени и другостепени суд части биће формирани 1. јануара. 2008. године и трагичан случај трогодишње девојчице биће први случај о коме ће ови судови расправљати. Тако да засад, осим дубоког жаљења због трагедије и саучешћа родитељима, не можемо да дамо било какав коментар или суд о целом случају – нагласила је др Радосављевић, директор Лекарске коморе СЛД-а.

Ни представници Приватне лекарске коморе нису јуче желели да кажу да ли је ли њихов колега др Станоје Глишић погрешио приликом давања анестезије. Представници ове коморе покушали су да објасне новинарима у Танјуговом прес центру да је тим лекара учинио све што је било у њиховој моћи да се девојчица спасе, али да још нису видели обдукциони налаз на основу којег би могли да кажу нешто више о овом случају.

– Ток операције која је била неопходна због урођене катаракте левог ока протекао је без компликација. Током хируршког захвата примењен је савремени приступ, који ни на који начин не може да утиче на опште стање пацијента – рекао је офталмолог проф. др Зоран Куљача.

Професор др Томислав Мареновић каже да, на основу медицинске документације, може да се закључи да је дете било здраво и да је могло да се подвргне тоталној анестезији, али да се не зна да ли је постојао неки генетски проблем у организму девојчице. Он је нагласио да је у "Политици" прочитао изјаве стручњака са ВМА о томе шта пише у обдукционом налазу и да верује у те извештаје.

– Апарат за анестезију је савремен, чак има и уграђен алармни систем. Све је то коришћено и анестезија је текла сасвим нормално, око 35, 40 минута. У једном тренутку дошло је до пада крвног притиска и до успорења срчаног рада. Професор Глишић је одмах алармирао колеге и рекао да се нешто догађа и предузео је све што се може урадити у том тренутку. Када се ситуација стабилизовала, замолио је колеге да заврше интервенцију, што су и учинили. Међутим, пацијенткиња се није будила, па је позван лекар са Института за мајку и дете. Та ситуација је трајала један сат и дете је пребачено у институт – истакао је др Мареновић.

Он је нагласио да се такве ситуације у свету дешавају и да се раније на сваких 10.000-15.000 анестезија догађало да пацијент изненада умре, а да се данас то дешава на сваких 40.000-50.000 интервенција.

– Промене на мозгу су се догодиле због недостатка кисеоника. Искусан анестезиолог мора прво да провери пролазност дисајних путева. Да се не би губило у времену, тубус се вади, ставља се маска за дисање, и тубус се мења. Приликом ове операције интубирање је урађено онако како наука и медицина налажу. Дете је одједном добило температуру од 38 степени, а није је имало на почетку интервенције. То је необично, јер се код хируршког захвата катаракте то не дешава, за разлику, рецимо, од операције бубрега или отклањања цисти – тврди др Мареновић.

Овај случај је покренуо и питање да ли ће се већ једном лекарима из државних установа забранити да раде у приватним и хоће ли се одредити старосна граница до које године пензионисани лекари имају право да оперишу?

– И ја сам у пензији и радим приватно, али и као консултант у КЦ у Подгорици. Иза наших година стоји искуство и знање и није чудно што нас траже и приватне и државне установе – додао је др Мареновић.

Проф. др Вишеслав Хаџи-Тановић, председник Приватне лекарске коморе, тврди да се овакве непредвиђене ситуације догађају и у државним болницама и да нико о томе не прича.