Енглези који су волели Италију

У другој половини шездесетих година 20. века, истарски град Ровињ се током летњих месеци претварао у Меку за младе Београђане, Загрепчане, Сарајлије... Не без разлога, релативно је близу италијанске границе, тачније – Трста, главне дестинације тадашњих купохоличара.

Сем тога, у Ровињ су редовно свраћали учесници угледног филмског фестивала у оближњој Пули, ушанчили су се ту и сликари, песници, уметници свих праваца...

За млађарију, најпривлачније је било то што је у граду било пуно места са живом свирком. Од легендарне „Шкарабе” (Међународног омладинског центра), па преко „Ћиркола”, „Делфина”, „Радничког” до „Лантерне”, где су свирали само најбољи.

Оно што је додатно доприносило атмосфери Ровиња јесте то што се, посебно у „Ћирколу”, свирао и рок – пореклом из Италије. Тако смо се упознали са музиком група попут „Рокес”, „Ђиганти”, „Екип 84”, „Камелеони”, коју су изводили локални бендови.

О неприкосновено првом италијанском рокеру Адријану Ћелентану ионако смо већ одавно све знали.

Једна од основних порука музике тог времена био је позив на мир и једнакост међу људима. И сви смо у ту поруку веровали, из дубине душе.

Пример таквог приступа је и композиција „У чему је наш грех”, групе „Рокес”, уз неизбежну напомену: „Објасните нам зашто нас, ако не мислимо као ви, само презирете?”

Ма колико се ово питање односило на, тада још присутан, анимозитет према момцима са дугом косом, његова суштина била је дубља и задирала у односе у друштву, у целини.

У то време свет је био подељен Берлинским зидом на Запад и Исток и много тога што се дешавало имало је корена у тој подели.

Група „Рокес” је пореклом из Велике Британије. Али, у временима када су европски бендови који су нешто вредели хрлили ка острвској земљи не би ли тамо доказали своју вредност, „Рокес” су кренули у супротном правцу: каријеру су правили у Италији.

Можда овакав начин размишљања и није био без основа, јер је медитеранска држава била позната по, такозваним, шлагерима и лаганој музици. Очигледно, „Рокес” су сматрали да могу да раздрмају тамошњу музичку сцену и дају јој нешто ново и квалитетно.

Група је оформљена 1960. под именом „Шел Карсон комбо”, а чинили су је Норман Дејвид Шапиро, певач гитариста и басиста, Роберт Познер, такође на басу, гитариста Џони Чарлтон и Мајк Шипстон на бубњевима.

После повремених свирки код куће и увежбавања репертоара, „Шел Карсон комбо” одлазе на челичење у Хамбург, слично Битлсима пре њих.

По повратку у Енглеску одлучују да срећу потраже у Италији као пратећи бенд Колина Хикса (брата чувеног рокера Томија Стила).

А онда се, преко ноћи, све променило.

Пред концерт у Торину Хикс је остао без гласа. Организатори су замолили групу да, ипак, наступи са репертоаром који се састојао углавном од блуз и рокенрол хитова. Тада су одлучили и да промене име у – „Рокес”.

Уследили су први уговори за снимање плоча, што је момке уверило да су на добром путу. Почели су са познатим композицијама препеваним на италијански језик. Ускоро су добили надимак – италијански „Битлси”. Постали су најпопуларнија рок група на полуострву. Њихова слава шири се и на суседне земље, одлазе и у Велику Британију, али овај пут као звезде.

У то време настаје и њихова, вероватно најуспешнија композиција „У чему је наш грех” („Che Colpa Abbiamo Noi”), која је била велики хит у ондашњој Југославији.

Музика „Рокеса” нашла се у филмовима и телевизијским серијама. Учешће на чувеном фестивалу у Сан Рему подразумевало се, мада не са претераним успехом.

Продали су више од пет милиона албума и разишли се 1970. Али како то увек бива, уследило је издавање различитих компилација највећих хитова, на лонг-плеј плочама; касније и у формату це-деa. Доказ да је то што су урадили имало вредност не само за италијански, него и за рокенрол уопште.

----------------------------------------------

У чему је наш грех

Ноћ пада на нас
Киша пада на нас
Људи севише не осмехују
Гледамо како се стари свет
Распада пред нашим очима
Али, у чему је наш грех?

Биће толепо друштво
Засновано на слободи
Али, објасните нам зашто нас,
Ако не мислимо као ви,
Само презиру, зашто?
У чему је наш грех?

Ако нисмо слични
Можда постоји разлог
Аако не знате какав,
О Боже, ако не знате
Зашто кривицу сваљујемо
на себе?
Зашто кривицу сваљујемо
на себе?