Политичка рашомонијада

Тврдња српске полиције да је Станко Суботић Цане био вођа дуванске мафије која је деведесетих година оштетила државу за више десетина милиона евра, изазвала је талас неуобичајено жестоких међусобних оптужби и противоптужби политичара бившег ДОС-а око тога ко је, када и зашто упознао овог бизнисмена. Јавни сукоб бившег министра полиције Душана Михајловића и некадашњег шефа владиног Бироа за комуникације Владимира Бебе Поповића, који се сасвим другачије сећају својих заједничких сусрета са Суботићем, као и разлога за те сусрете, брзо је увукао у оштру полемику и друге личности из бивше власти. Огласили су се бивши премијер Зоран Живковић и бивши министар правде Владан Батић, као и бивши заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић, да би прекјуче Чедомир Јовановић одржао конференцију за новинаре на којој је изнео сумњу да је у току покушај заташкавања "политичке позадине убиства Зорана Ђинђића".

Јовановић је први вођа једне политичке партије у Србији који је обелодањивање резултата полицијске акције "Мрежа" повезао са атентатом на Зорана Ђинђића, али пре њега је то учинио и Владимир Поповић на ТВ Б92, тврдећи да Душан Михајловић лаже у "очајничком покушају да штитећи себе помогне Коштуници и врати причу о политичкој позадини Зорановог убиства тамо где се зауставио Дејан Михајлов". Био је то Поповићев одговор на тврдњу Душана Михајловића да кривце за смрт Зорана Ђинђића треба тражити међу онима који су у лето 2001. године пустили из притвора у београдском Централном затвору Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Веза између афере "Мрежа", односа власти и опозиције у Србији и политичке позадине убиства Зорана Ђинђића, тек се, дакле, почела назирати, али је већ у овој фази упадљиво да је Владимир Беба Поповић неизбежан лик који на овај или онај начин повезује све главне актере драме. Без упоређивања његових речи са тврдњама других учесника, готово да није могуће стећи потпунију слику о догађајима и односима на политичкој сцени Србије у последњој деценији.

--------------------------------------------------------------------------

Михајловић о Поповићу

"...Нисам ни био свестан колики је то бизнис и колико су моћне те мултинационалне корпорације док нам једног дана Беба, у паузи неког разговора, није нацртао мрежу кријумчарења цигарета на Балкану и навео њене главне актере. После тога рекао сам сарадницима у УБПОК-у да оду код Бебе на "курс" и да изуче његову шему"... ("Повленске магле и видици", аутобиографија Душана Михајловића, објављена 2005)

"Та паралелна власт, коју је Беба створио, та паралелна власт која је радила мени иза леђа у том истом министарству је довела до тога да немамо више Ђинђића, то је суштина... Цане Суботић је колатерална штета Владимира Бебе Поповића, као што је Ђинђић колатерална штета, као што смо сви ми, држава Србија. Изгубљено је оно поверење грађана у пети октобар, сломљено, зато што смо имали човека који је имао амбицију да практично влада и подземљем, али ван институција, ван знања министра, ван знања министарства, ван знања владе, ван знања тог председништва ДОС-а, где смо све одлучивали... Не знам где смо то одлучили, на ком председништву ДОС-а, да Беба Поповић обавља било шта од онога што је саопштио у овој, ево, оволико дебелој књизи, у свом сведочењу пред Специјалним судом"...

Б92: Нашао сам у "Повленским маглама" веома озбиљне похвале на рачун Владимира Бебе Поповића. Где сте променили став? Зашто пред Специјалним судом нисте говорили о овим стварима?

Михајловић: Па зато што нисам знао ко је то радио.

(Душан Михајловић у емисији "Полиграф" на ТВ Б92, 18. јун 2007)

--------------------------------------------------------------------------

Поповић о Михајловићу

Он сигурно не спада у категорију политички лојалних Зорану Ђинђићу, али ни неспособних. Штавише, он је један од најспособнијих и највештијих и у исто време и један од најпокваренијих. Нажалост, по наше друштво, то "покварен" је овде комплимент, нешто пожељно, рекао је недавно за Душана Михајловића Владимир Поповић у интервјуу магазину "Статус".

О Душану и дан-данас за неке ствари имам позитивно мишљење... Душан је понекад био и храбар. Показао је то и хапшењем Милошевића, а нарочито у акцији "Сабља". Али је у исто време био човек који је седео на 50 столица. О Михајловићу најбоље говори његова аутобиографија, где и сам каже да је у те две и по године више времена провео шетајући по планинама и скупљајући његове омиљене чуваркуће, него у згради МУП-а. Своје право лице показао је 2004. када није ушао у парламент. Тад је почео да се додворава овим зликовцима, прави тајне договоре, па је тако свим члановима владе одузео обезбеђење, да би олакшао и учинио (министру полиције Драгану) Јочићу, говорио је Поповић.

"Са њим је направио договор о ненападању и министар полиције ДОС-а је био једина особа коју Коштуничин МУП није нападао, а до позорника су сви страдали. Иако је он био "шеф" "Сабље", иако се хвалио резултатима и примао честитке, Михајловић је одмах по доласку Јочића почео да негира своју улогу у акцији, намешта дојучерашње сараднике и лажно оптужује Чеду, Милића, мене, да смо ти који су хапсили убице, певачице, Коштуничине саветнике", изјавио је Поповић за "Статус".

--------------------------------------------------------------------------

Ко је мирио Легију и Цанета

Сведочећи пред Специјалним судом за организовани криминал на суђењу оптуженима за атентат на премијера Зорана Ђинђића, Владимир Поповић је овако одговорио на питање адвоката одбране о његовој улози у мирењу Милорада Улемека Легије и Станка Суботића Цанета.

"Мој задатак у свему томе је био само да зовнем Станка Суботића. Зашто? Зато што Зоран Ђинђић није имао његов мобилни телефон. Станко Суботић га је често мењао. Ако му је био потребан, онда би од мене тражио, па би рекао, "дај ми, хоћу да га зовем да га питам нешто", или било шта. Значи, из техничких разлога ми је рекао "зови га". Није знао где је, да ли је у Швајцарској, Шпанији, Америци, на Аљасци, ко зна где је. Нису се чули можда и неколико месеци, уопште га нисмо помињали. Значи, није то била врста контаката свакодневних. И онда је мене замолио да зовем Станка Суботића да дође у Београд, а због чега је он пристао, као председник владе, да посредује у неком виђењу те двојице, рекао сам прошли пут. Могу сада само мало да вам појасним то што је мени Зоран рекао, да се њему јавио Легија. Или му се јавио телефоном, или су се физички видели, не знам, али пре мислим да је телефоном, када му је Легија рекао: "Ти кажем, чуо сам, рекли су ми моји другови Хрвати да је Станко Суботић наручио да ме убију или он хоће да ме убије", или већ не знам шта. "Ја не видим разлог што би он мене убио, па ја да га предухитрим ја ћу њега убити", и као отприлике, ето, као, "да знаш", или тако нешто. Мислим, не могу да препричам тачно разговор. Нисам томе присуствовао.

--------------------------------------------------------------------------

Како је Батић упознао Цанета

Нисам имао никакву комуникацију са Станком Суботићем Цанетом до убиства Зорана Ђинђића. Након убиства Зорана Ђинђића у једној телевизијској емисији ја сам говорио да срећом никада нисам упознао, ни видео, ни чуо људе попут Легије, Чумета, Кума, Шиптара, Багзија и тих осталих опскурних ликова, и у том набрајању ја сам поменуо и Цанета, онако потпуно несвесно, помињући надимке. Кад сам се вратио кући звонио ми је телефон и јавио се човек, каже – ја сам Станко Суботић Цане, ја се извињавам, ви сте мене ставили у контекст са некаквом мафијом у овој емисији, ја бих желео да, ако буде прилике да се упознамо, ја нисам никаква мафија, ја радим поштено свој посао. Ја сам рекао – могуће да сам направио лапсус, извините, и за разговор је био коректан. Јануара 2004. године завршени су избори и зна се шта се догодило на тим изборима, ми смо пали са власти, ја сам био онако прилично резигниран, не сећам се тачно дана, тачног датума, мене је позвао Владимир Беба Поповић и замолио ме да ако могу дођем у Спектру. И ја сам отишао и тамо је био Станко Суботић Цане, он ме тад упознао са Цанетом. ("Полиграф" ТВ Б92, 19. јуни 2007)

--------------------------------------------------------------------------

Познанство са Ђинђићем

Суботићева верзија: Причајући о познанству са убијеним премијером Зораном Ђинђићем, Суботић је у "Инсајдеру" маја прошле године објаснио да се са њим упознао 1990. године, када се вратио из Француске. Суботић је додао да је Ђинђић трговао "неким" машинама из Немачке које су се користиле за производњу конфекције и да је тада од њега (Ђинђића) купио те машине.

"Други пут сам га упознао 1995. и постао са њим пријатељ", казао је Суботић.

Поповићева верзија: Поповић је на суђењу за убиство др Зорана Ђинђића рекао да су се Ђинђић и Станко Суботић Цане упознали 1996. или 1997. године на слави код Милорада Вучелића у стану.

– Зоран још није био градоначелник, упознао се ту са Станком Суботићем. Видео је да је млад, богат, успешан. Станко Суботић је већ тада живео у иностранству. Ђинђић је чуо од Вучеле да је богат. Када је такве људе упознавао, врло брзо је са њима ступао у контакт, тражио помоћ за странку и тако даље, и на томе је остало. Тада су се видели и после тога више никада, до 2000. године – рекао је Поповић.

--------------------------------------------------------------------------

Бебин сукоб с Чедом

На суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића, Владимир Поповић Беба рекао је да је он једно време био и у сукобу са Чедомиром Јовановићем, у то време шефом посланичке групе ДОС-а у Скупштини Србије.

– Са њим сам имао прекид у комуникацији од једно четири месеца, непосредно током јесени 2002. године, управо због тога што су ми људи из полиције рекли, "да ти кажемо, знаш шта има ново, Чеда се виђа са овима". Кажем: "Са којима се виђа"? Каже: "Па виђа се са овима, виђа се и даље са Легијом и Дућом". То је било током рада на Макиној групи и током тих прислушкиваних разговора – казао је Поповић.

Према Поповићевим речима, Јовановић је њему тврдио да после побуне "Црвених беретки" више са Легијом и Спасојевићем није имао никакав контакт.

– Ово се дешава годину дана касније и морам да признам да сам био заведен. Они су, наводно, испред куће у Шилеровој стајали, опсервирали групу Душана Спасојевића и онда видели Чеду када излази и тако даље, а онда се непосредно после тога појавила информација да је Чеда на Копаонику са Легијом. Као, виђени су, то ми је рекао заменик министра полиције Ненад Милић. И онда сам ја само послао поруку Чеди, нисам га чак ни звао телефоном, и рекао: "Онда му реците, више немој да ми се јавља", зато што са човеком који ме лаже не могу да се дружим, не могу да разговарам. И четири месеца ја са њим нисам разговарао и Зоран ме је питао шта је, због чега не разговарам са Чедом, а ја сам му рекао: "Зато што ме лаже, зато што се дружи и даље са Дућом и Легијом". Био сам убеђен да је то тако, јер су ми ови то рекли, да би тек месец дана пре убиства Ненад Милић дошао са Чедом у моју канцеларију и помирили смо се. Мислим, нисмо се ни посвађали али смо били потпуно обуставили комуникацију управо због тога што сам ја веровао да је то тако. Ово износим као пример, да бих рекао, колико је, до које мере је та врста манипулације и лажи ишла да то није чак, значи, било на противничкој страни, него је то било у нашим редовима – казао је Поповић.