Родитељи – слаба карика у ланцу борбе против наркоманије

Откада је пре шест година започела заједничка акција Министарства унутрашњих послова и Министарства просвете „Дрога је нула – живот је један”, предавања о пошасти наркоманије чуло је 71.560 ученика четвртог и седмог разреда београдских основних школа.  

Овим видом примарне бриге и заштитебаве се полицајци из Одсека за превенцију наркоманије, који су по звању дефектолози и педагози. Одсек је оформљен 2006. године.

– Ако смо бар једног ученика на сваком предавању, а било их је више од 1.300, успели да одвратимо од намере да проба дроге, постигли смо успех – каже Ламбе Ђорејлијевски, шеф Одсека за превенцију наркоманије.

Акција није усмерена само на ученике већ и на њихове родитеље, наставнике, васпитаче.

– Родитељима на предавањима указујемо на то који проблеми проистичу због злоупотребе дрога, како изгледају наркотици, прибор за коришћење, које су цене на илегалном тржишту... – истиче Ђорејлијевски.

Нажалост,најслабија карика у том ланцу у борби против болести наркоманије управо су родитељи.

– Велики број њих затвара очи пред проблемом. Онај родитељ који се бар сат времена бави својим дететом сигурно ће приметити ако се са њим нешто чудно дешава. Ако уз то и одржава везу са школом, разредним старешином, упућен је у оцене, изостанке, неће упасти у замку наркоманије. Психоактивне супстанце утичу на психу и мењају је, па се то и по неким показатељима понашања код детета може приметити. Индикативно је ако дете почне да занемарује своје обавезе, хигијенске навике, изглед, промени начин опхођења, затвара се у себе... – објашњава Ђорејлијевски. Родитеље који не знају како да се ухвате укоштац са проблемом саветује да поразговарају са школским психологом, педагогом, психологом у дому здравља, да консултују стручну литературу, а не упутства са интернета.

Основци, али и средњошколци, у додир са дрогом врло често долазе на екскурзијама и матурским свечаностима, а то је проблем који једино могу да реше наставници и школа. Дрога са којом обично почињу је марихуана. То је такозвана дрога почетница.

– Осим марихуане, малолетници све више користе синтетичке дроге, које не стварају физичку зависност, што значи да не морају да се узимају свакодневно, па их углавном користе викендом. До пре шест, седам година на тржишту је углавном било највише екстазија, а сада скоро свих врста амфиметамина. У последње време једино је смањена употреба хероина, нарочито код средњошколске популације – каже Ђорејлијевски.

Највише зависника од наркотика има у узрасту од 17 до 30 година, али се дешава да се у додир са дрогом долази већ у основној школи.

– Треба напоменути да школа заиста није место где се најчешће продају опијати. Дрога се највише препродаје и користи на местима где се окупљају млади, попут кафића, клубова и сплавова – напомиње Ђорејлијевски.

----------------------------------------------

Од „траве” до синтетике

Марихуана је психостимуланс, доводи у стањееуфорије.

Амфетаминске дроге су такође стимуланси, као и кокаин, па се користе највише на забавама, журкама.

Хероин је депресор централног нервног система. Првобитна примена му је била да умири и најјаче болове. Особе под његовим дејством осећају се као да су издвојене од стварности.

ЛСД је халуциногена дрога, која ствара све врсте халуцинације

----------------------------------------------

Марихуана на екскурзији

У полицијским бележницама остао је случај који се догодио пре десетак година, када су ученици одељења осмог разреда једне београдске школе приликом поласка на екскурзију на Копаоник покушали да однесу 50 грама марихуане како би је сви, како су се унапред договорили, и пробали. Дрогу им је набавио њихов „другар”, чији се брат бавио препродајом дрога и од раније био познат полицији. Полиција је за ову „акцију” сазнала на време и осујетила је пре него што су деца кренула на пут.

----------------------------------------------

Продавница у законској рупи

У центру Београда постоји продавница у којој се легално продаје прибор за коришћење марихуане, папирићи за цигарете, који се најчешће користе за џоинт, књиге о узгоју марихуане, луле, наргиле, чак и скровишта за дрогу, попут упаљача у које могу да се сакрију прашкасте или биљне материје. На истом месту се продаје и „освеживач простора” – биљни тамјан који у себи има синтетички канабис, који није на листи дрога. Власник користи све рупе у закону тако да му систем не може апсолутно ништа.