Менаџери су модерне проводаџије

Како године пролазе тако Јован Стерија Поповић добија на значају, јер је написао толико вечних драмских текстова који су и данас актуелни и инспиративни. Прича о којој је без зазора проговорио у комаду „Женидба и удадба” је и те како ововременска, јер нам је добро познато да људи и данас гледају како да своју женидбу и удају најбоље искористе. Девојке покушавају да нађу што богатије мужеве који ће им обезбедити лагодан живот, а мушкарци веренице са позамашним миразом. Међутим, кроз нашу представу проговорићемо и о неким темама које добијају на значају у овом актуелном тренутку живљења. О обећањима која се деле шаком и капом уочи неког важног догађаја, па онда без зазора буду изневерена, о наслеђеним навикама, поремећеном систему вредности, каже редитељ Владимир Лазић, који на сцени Позоришта на Теразијама управо режира Стеријино дело „Женидба и удадба”. Премијера је заказана за петак, 8. новембра.

Посебан куриозитет када је ова Стеријина комедија нарави и изгубљеног морала у питању јесте да је Владимир Лазић први пут од настанка текста, давне 1841. године до данас, поставља у форми мјузикла. Текст сонгова написао је Жељко Мијановић, а музику Момчило Бајагић Бајага. Сценограф је Драган Лазић, костимограф Снежана Шимић.

Лик Јована, оца старинског кова тумачи Душко Радовић, мајку Лепосаву искусна Љиљана Стјепановић. Ћерку Јулку, пристиглу за удају, Мина Лазаревић, док ће лик кротког младожење Лазе у алтернацији играти Иван Јевтовић и Жарко Степанов. Проводаџија је Мирољуб Турајлија, а свезнајућа тетка Марта Елизабета Ђоревска. У подели су и Милан Милосављевић, Валентина Павличић, Ана Маљевић, Ана Симић и други. 

– Адаптација је прилагођена музичком жанру, што значи да музика није само накалемљена, него заправо представља драматуршку подлогу. Будући да „Женидбу и удадбу” радимо први пут као мјузикл, одговорност је огромна – каже Владимир Лазић, који потписује и адаптацију текста и наглашава:

– Јован Стерија Поповић је данас нажалост потиснут са домаћих позоришних сцена. И не само он, већ српска класика уопште, која је изгубила неопходну виталност коју би свака озбиљна држава морала да негује. Неправедно су скрајнути и Јаков Игњатовић, Бора Станковић, Момчило Настасијевић и многи други.

Владимир Лазић познат је по дуговечним представама које се на домаћим позоришним сценама играју по десетак и више година. Међу њима је и мјузикл „Цигани лете у небо”, који је премијерно изведен 2004. године на сцени Позоришта на Теразијама, који је до сада игран преко 200 пута. По броју реприза не заостају ни друге Лазићев дуговечне представе, као што су: „Љубавник великог стила”, „Јасмин на странпутици, „Кућа без прозора”.

– Ишчитавајући небројено пута Стеријине реченице, сваки пут бих се наново изненадио колико се ништа није променило од писања комада до данас. И тада су људи обећавали разноразне ствари. То исто чине и данас. Стеријине реплике су готово идентичне са нашим актуелним дијалозима. И данас имате проводаџије које харају и обећавају. Имате заинтересоване странке, то јест клијенте који учествују у разним купопродајним односима. Можда се некоме учини да у већим градовима нема класичних проводаџија, али има ових нових, много опаснијих. Данас су проводаџије добиле модерно име: менаџери. Они су ти који уговарају разноразне послове, који нас наговарају, увлаче у неповољне кредите. Проводаџије се данас школују за овај уносни посао. Данас имате људе који посредују између две старне, али на много суровије начине у којима се обрћу милијарде – закључује Лазић.