Menadžeri su moderne provodadžije

Kako godine prolaze tako Jovan Sterija Popović dobija na značaju, jer je napisao toliko večnih dramskih tekstova koji su i danas aktuelni i inspirativni. Priča o kojoj je bez zazora progovorio u komadu „Ženidba i udadba” je i te kako ovovremenska, jer nam je dobro poznato da ljudi i danas gledaju kako da svoju ženidbu i udaju najbolje iskoriste. Devojke pokušavaju da nađu što bogatije muževe koji će im obezbediti lagodan život, a muškarci verenice sa pozamašnim mirazom. Međutim, kroz našu predstavu progovorićemo i o nekim temama koje dobijaju na značaju u ovom aktuelnom trenutku življenja. O obećanjima koja se dele šakom i kapom uoči nekog važnog događaja, pa onda bez zazora budu izneverena, o nasleđenim navikama, poremećenom sistemu vrednosti, kaže reditelj Vladimir Lazić, koji na sceni Pozorišta na Terazijama upravo režira Sterijino delo „Ženidba i udadba”. Premijera je zakazana za petak, 8. novembra.

Poseban kuriozitet kada je ova Sterijina komedija naravi i izgubljenog morala u pitanju jeste da je Vladimir Lazić prvi put od nastanka teksta, davne 1841. godine do danas, postavlja u formi mjuzikla. Tekst songova napisao je Željko Mijanović, a muziku Momčilo Bajagić Bajaga. Scenograf je Dragan Lazić, kostimograf Snežana Šimić.

Lik Jovana, oca starinskog kova tumači Duško Radović, majku Leposavu iskusna Ljiljana Stjepanović. Ćerku Julku, pristiglu za udaju, Mina Lazarević, dok će lik krotkog mladoženje Laze u alternaciji igrati Ivan Jevtović i Žarko Stepanov. Provodadžija je Miroljub Turajlija, a sveznajuća tetka Marta Elizabeta Đorevska. U podeli su i Milan Milosavljević, Valentina Pavličić, Ana Maljević, Ana Simić i drugi. 

– Adaptacija je prilagođena muzičkom žanru, što znači da muzika nije samo nakalemljena, nego zapravo predstavlja dramaturšku podlogu. Budući da „Ženidbu i udadbu” radimo prvi put kao mjuzikl, odgovornost je ogromna – kaže Vladimir Lazić, koji potpisuje i adaptaciju teksta i naglašava:

– Jovan Sterija Popović je danas nažalost potisnut sa domaćih pozorišnih scena. I ne samo on, već srpska klasika uopšte, koja je izgubila neophodnu vitalnost koju bi svaka ozbiljna država morala da neguje. Nepravedno su skrajnuti i Jakov Ignjatović, Bora Stanković, Momčilo Nastasijević i mnogi drugi.

Vladimir Lazić poznat je po dugovečnim predstavama koje se na domaćim pozorišnim scenama igraju po desetak i više godina. Među njima je i mjuzikl „Cigani lete u nebo”, koji je premijerno izveden 2004. godine na sceni Pozorišta na Terazijama, koji je do sada igran preko 200 puta. Po broju repriza ne zaostaju ni druge Lazićev dugovečne predstave, kao što su: „Ljubavnik velikog stila”, „Jasmin na stranputici, „Kuća bez prozora”.

– Iščitavajući nebrojeno puta Sterijine rečenice, svaki put bih se nanovo iznenadio koliko se ništa nije promenilo od pisanja komada do danas. I tada su ljudi obećavali raznorazne stvari. To isto čine i danas. Sterijine replike su gotovo identične sa našim aktuelnim dijalozima. I danas imate provodadžije koje haraju i obećavaju. Imate zainteresovane stranke, to jest klijente koji učestvuju u raznim kupoprodajnim odnosima. Možda se nekome učini da u većim gradovima nema klasičnih provodadžija, ali ima ovih novih, mnogo opasnijih. Danas su provodadžije dobile moderno ime: menadžeri. Oni su ti koji ugovaraju raznorazne poslove, koji nas nagovaraju, uvlače u nepovoljne kredite. Provodadžije se danas školuju za ovaj unosni posao. Danas imate ljude koji posreduju između dve starne, ali na mnogo surovije načine u kojima se obrću milijarde – zaključuje Lazić.